25 година од убиства 56 Срба у Горњој Јошаници код Фоче Фото: СРНА
Тужилаштво БиХ, тридесет једну годину од злочина у којем је у једном дану побијено 56 људи, подигло оптужницу против 13 лица
Бањалука – Свануло је Никољданско јутро 1992. године, у децембру прве године рата. У Јошаници, малом селу код Фоче, мештани су тог Никољдана поранили да прославе славу – као гости или домаћини. Међутим, на тај хладан зимски дан, с неухватљивим осећајем напетости, злокобна рука рата сручила је страшну судбину. Кад су чули прве пуцње мислили су да се комшије веселе због славе. Наоружане снаге муслиманске војске закорачиле су у питомо село, тада шаролике етничке структуре. Славска атмосфера убрзо се претворила у кошмар.
У бруталном масакру, клањима и силовањима, који су трајали неколико сати, Јошаница је остала без српског становништва. Убијено је 56 српских цивила, међу њима и много жена и деце, а рањено десетак људи. Нечасне руке наоружаних дошљака нису желеле да оставе ни трагове постојања. Запаљена је и уништена имовина – куће, пољопривредни и помоћни објекти. За неколико часова месташце које је вековима живело свој сеоски живот престало је да постоји, заједно са 18 околних заселака.
„Идите у Јошаницу, ни дете у бешици не смете оставити живо”, гласила је наредба муслиманској војци у Садби, дан пре масакра, наводи се у „Атласу злочина над Србима”. На голорук народ Јошанице кренуло је више од 600 наоружаних војника, међу којима је било и комшија из околних села, а по сведочењима, предводио их је Заим Имамовић, који је погинуо крајем рата, па је постхумно одликован „Златним љиљаном”, а на Дујмовским брдима код Сарајева подигнут му је споменик као хероју протеклог рата. И једна касарна у Пазарићу носи име по „легендарном команданту”.
У време напада у Јошаници није било припадника Војске РС. Биле су успостављене само локалне сеоске страже. При нападу, поједини житељи покушали су да беже према Јошаничкој реци. Тамо су их сачекали наоружани војници.
Тужилаштву из Сарајева требало је више од три деценије од тог масакра да за ова злодела оптужи 13 лица, некадашњих команданата и припадника такозване Армије БиХ. Жртве су, известили су медији, убијане на окрутне начине, углавном хладним оружјем. Међу страдалима су били 21 жена и троје деце млађе од 11 година. Тог децембра окончан је живот седмогодишњег Дражена и његове десетогодишње сестре Драгане. Тада је престало да куца срце најмлађе жртва овог покоља, двогодишње Данке Тановић. Деда Раде Пљеваљчић имао је деведесет година кад је убијен. Био је најстарија жртва масакра.
Породице сумњају у правду и исход судског процеса, па је вест о оптужници донела мешавину олакшања и страха. „Немамо поверење у судство БиХ, превише пута смо се узалуд надали правди”, наглашава Исидора Граорац, председница Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила. Истиче да „зло које се догађало може бити побеђено само правдом”.
Медицинар у пензији Славко Ђорђевић испричао је да су његовог зета секли ножем. „Од стопала до глутеуса неколико резова мишића су направили, а разбили су му чело, шаке и стопала да не би могао да бежи. Разбијали су неким предметима лобање и секли преко лица и носа, одсецали уши”, навео је Ђорђевић.
Група од 13 оптужених, бивших команданата и војника, суочиће се са сведочењем више од 400 особа. Многи од њих већ су у озбиљном животном добу, а процес у судници вероватно ће трајати годинама. „Многи од извршилаца тог злочина су преминули, а бројне породице жртава нису дочекале било какву сатисфакцију у виду правосудног процеса. У Јошаници се десио један од најстрашнијих злочина у протеклом рату у БиХ”, рекао је за „Политику” Виктор Нуждић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Душанка Вишњић Лаловић имала је 17 година кад је преживела напад у селу Јошаница и кад су јој убијени отац и тетка. „Сећам се, слике су и сад пред мојим очима. Очекујем овоземаљску правду за починиоца убиства деце чије је детињство прекинуто, мале Данке од две и по године, Дражена и Драгане, за убиство две комплетне породице Вишњић – Стојке и Вукадина, за 12 брачних парова, за 21 жену. Понављам, ако Јошаница није злочин, онда злочин не постоји”, испричала је Душанка медијима.
Младен Кременовић
