Политика, 17. 5. 2022, Опустела 163 српска насеља у Федерацији БиХ

Српске куће зарасле у коров Фото Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ

Према попису из 1991, на подручју Бугојна било је 21 већински српско насеље, а данас у њима Срба, практично, више нема, што је показао и попис из 2013. године

Сарајево – У 163 насеља на подручју данашње Федерације БиХ (ФБиХ), у којима је пре рата живело око 8.000 Срба, станује само пустош. Повратника у њима нема. О некадашњем животу на тим сабласно пустим просторима сведоче једино остаци порушених српских кућа, прекривени коровом из ког вири понеки димњак. Некадашњи житељи тих насеља, расути којекуда, годинама не могу да остваре право на надокнаду штете на име својих порушених кућа јер власти ФБиХ, једноставно, игноришу то њихово право.

Тај проблем немају, нажалост, само Срби из поменута 163 насеља. У Одбору за заштиту права Срба у Федерецији БиХ кажу да, у складу са Анексом 7 Дејтонског мировног споразума, право на надокнаду штете има најмање 100.000 Срба чије су куће порушене у време и након завршетка последњег трагичног грађанског сукоба у БиХ.

„Над том чињеницом, која им је добро позната, федерални званичници намерно затварају очи и игноришу је. Опструкцијом одговарају на права избеглих и протераних Срба. Обнова српских кућа и надокнада штете њима је неважна тема и уопште се њоме не баве. На одредбе Дејтонског мировног споразума позивају се само кад говоре о повратку Бошњака у Републику Српску, која је, за разлику од ФБиХ, испоштовала обавезе према бошњачкој повратничкој популацији, што доказују и њихове бројне обновљене куће на просторима Српске”, каже Ђорђе Радановић, председник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.

У разговору за „Политику” он напомиње и то да у Федерацији БиХ постоје и 252 насеља која, како каже, уз она 163 потпуно порушена, употпуњују слику судбине српског народа која их је задесила у последњем рату и након његовог завршетка. То су насеља у којима Срба, као већинског предратног становништва, више нема.

„Данас су то бошњачка насеља. На подручју Бугојна, на пример, према попису из 1991, било је 21 већински српско насеље. У њима Срба више, практично, нема, што је показао и попис из 2013. године. На подручју 11 насеља живе Бошњаци, док у преосталим, која су потпуно срушена и спаљена, нема живе душе, она су пуста”, каже Радановић.

Према подацима пописа из 1991. године, више од 32 одсто садашње Федерације БиХ била је већински српска територија. До последњих ратних дешавања на том простору живело је више од 540.000 Срба. Тренутно их живи много мање од педесетак хиљада. На територији тог ентитета право на земљу, наслеђену од прадедова, има и дан-данас око 400.000 Срба. Некима је та имовина већ одузета у процесу такозване хармонизације земљишних књига и катастара, који федерална власт спроводи у последњих осам година.То се ради на крајње нетранспарентан начин, без директног обавештавања Срба, који су стварни носиоци права на некретнину, тако да они и не знају да се над њиховом заосталом имовином или поседом проводи било какав управни или судски поступак.

Како се све ради иза леђа Срба, Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ, заједно са Управом Владе Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, покренуо је прошле године кампању информисања свих власника имовине, с намером им помогну да заштите своју имовину. С истим циљем Влада Републике Српске раније је отворила шест канцеларија у којима се власници имовине у ФБиХ, без обзира на то где тренутно они живе, или њихови наследници, могу обратити и добити стручну правну помоћ како би знали шта им је чинити да би спречили смишљену отимачину права над нечим што је њихово власништво или су то право наследили.

Душанка Станишић