Споменик српским војницима и заробљеницима у Кастелану, Трентино Алте Адиђе Фото: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Споменик српским заробљеницима и војницима страдалим у Првом светском рату на територији Трентина откривен је у италијанском месту Кастелано.
Церемонији је присуствовао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић. „Данас смо на српском гробљу подигли споменик у који смо уклесали речи да наше борце сачувамо од заборава. До прошле године ми у Србији нисмо знали за Српску стазу, нисмо знали за српско гробље, али су двојица Италијана, Маурицио и Клаудио, двојица историчара, чланова локалног историјског друштва, сачували ту причу од заборава”, рекао је министар приликом откривања споменика српским заробљеницима и војницима.
Селаковић је, како се наводи у саопштењу министарства, нагласио да су Маурицио и Клаудио метал-детектором обавили истраживање на локацији српског гробља и по нађеним новчићима, токама од каишева, дугмићима утврдили да су то били српски војници.
Споменик на српском гробљу надомак места Кастелано поставило је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије уз подршку италијанске регије Трентино Алто Адиђе и Општине Вила Лагарина.
Селаковић је рекао да је сеоце Кастелано, које данас има свега 800 житеља, било место робовања за стотине Срба током Првог светског рата. „Стотине њих су ту оставили животе. Ту се налазе планински врхови од 2.059 метара, испод њих је данас откривена табла са називом ’Српске стазе’. То је стаза којом су ишли Срби као војници, заробљени на територији Краљевине Србије, али и Срби из БиХ, Лике, Северне Далмације, који су били заробљени током рата и осуђени на принудан рад само зато што су припадали српском народу”, истакао је Селаковић.
Објашњавајући зашто је Роверто, град који се налази у непосредној близини, град мира, Селаковић је навео да у Роверту, постоји спомен-костурница са 22.000 аустроугарских, италијанских и чехословачких војника из Првог светског рата.
Звоно од топовских цеви
У Роверту се налази велико звоно направљено 1924. године, које носи назив „Марија Долорес”.
„То звоно изливено је од топовских цеви сваке војске учеснице у Првом светском рату, па и војске Краљевине Србије, у част свих изгинулих. Сваке недеље звони сто пута”, објаснио је Селаковић.
Дарко Пејовић
