Галерија слика „Сава Шумановић” у Шиду обележиће 22. јануара пригодним програмом 120 година од рођења великог уметника.
Сава Шумановић: Доручак на трави (Фото Политика /К.К.)
Поред промовисања нове сталне поставке у делимично измењеном простору, планирано је да се та свечана прилика искористи да се галерија захвали свим пријатељима куће, институцијама, установама и појединцима који су у претходном периоду помогли и подржали њене програме.
Сава Шумановић (1896-1942) један је од најзначајнијих сликара 20. века.
Рођен у Винковцима, када је имао четири године преселио се са породицом у Шид, гимназију је похађао у Земуну, а Вишу школу за умјетност и обрт завршио је 1918. у Загребу са најбољим оценама када је почео и јавно да излаже своја дела.
У својим раним делима, Шумановић је инсистирао на атмосфери и спретно користио бојене сенке и танке слојеве боје. Поред сликарства, бавио се илустрацијом, графиком и сценографијом.
Године 1920. отишао је у Париз и изнајмио атеље на Монпарнасу. Учитељ му је био Андре Лот, истакнути ликовни педагог правца аналитичког кубизма, а дружио се са Растком Петровићем, Модиљанијем и Максом Жакобом.
Утицаји кубизма су видљиви у тој, али и у каснијим фазама сликаревог рада, па Шумановићева дела остају најрепрезентативнији пример домаћег кубистичког сликарства.
Сава Шумановић је 1927. године насликао „Доручак на трави”, који је наишао на одличне критике у Француској.
Нешто касније је за седам дана и ноћи насликао дело „Пијана лађа”, реакције критичара су биле подељене, а Шумановић је, исцрпљен радом, тешко поднео оне негативне.
Вратио се у Шид 1928. године, уморан од тешких услова живота, рада и лоших критика и тамо је сликао сремске пејзаже.
Његову самосталну изложбу у Београду критичари су позитивно оценили, а новац од продаје слика омогућио му је да поново оде у Париз.
Тамо је урадио значајне слике: „Луксембуршки парк”, „Црвени ћилим”, „Мост на Сени”.
Шумановићева дела из познијег периода се одликују светлим бојама и лирском атмосфером.
По повратку у Шид, 1930. године, слика локалне пејзаже и актове, три године је радио на циклусу „Шиђанке”, а касније и на циклусу „Берачице”.
За време Другог светског рата, Шид је ушао у састав Независне Државе Хрватске, ћирилица је била забрањено писмо, па се Шумановић из протеста није потписивао већ само означавао годину настанка слике.
На Велику Госпојину, 28. августа 1942. године, Шумановића су, заједно са још 150 Срба из Шида, око шест сати ујутру, ухапсиле усташе и одвеле у Сремску Митровицу, где су после мучења стрељани.
Највећи број његових дела се чува у Галерији слика „Сава Шумановић” у Шиду – више од 400 дела, од којих је 350 уља на платну.
