Политика, 18.10.2014, Деценију и по без трага о породици Шутаковић

Фотографија петоро Шутаковића на српском зиду плача Фото Политика, Д. Ивановић

Имена пет чланова породице Шутаковић из Ђаковице заведена су на списку киднапованих и несталих на Косову и Метохији под бројевима од 361 до 365. О њима је званично, приликом обраћања Савету безбедности, 6. децембра 2012, говорио и премијер Александар Вучић.

„Породица Шутаковић киднапована је 13. јуна 1999. године на путу од њиховог стана до цркве у Ђаковици, где су кренули да се склоне од албанских терориста. Сви се још воде као нестали”, рекао је тада Вучић.

Штуре информације о нестанку Шутаковића заведене су у списима надлежних институција, али једина опипљива успомена на ову петочлану породицу јесте стара црно-бела фотографија из 1989. године.

На искрзаној слици назиру се лица Недељка (1936) његове супруге Даре (1939), која у наручју држи најмлађег сина Радомана (1989) и двојице старијих синова Александра (1981) и Ђорђа (1986). Копија ове фотографије стоји на српском „зиду плача” преко пута зграде Специјалног суда у Београду, међу стотинама слика несталих и убијених на Косову и Метохији у последњим годинама прошлог века. Оригинал чува родбина Недељка Шутаковића.

Од нестанка ове српске породице прошло је пуних 15 година. Исто толико Лела Николић (48), Недељкова ћерка из првог брака, живи у неизвесности и нади да су њени најмилији живи и да ће их наћи. О догађајима у Ђаковици тих јунских дана, одмах после прекида НАТО бомбардовања СРЈ зна само из прича оних који су избегли из Ђаковице и од родбине која је живела у Ораховцу. У то време, каже, и сама је била у збегу – морала је да напусти дом у родном Призрену пред претњом албанских терориста, а уточиште је после много времена и мука пронашла у централној Србији и касније у Београду.

– Причали су ми да су се отац, маћеха и моја три полубрата прво сакрили у цркви, где су се окупљали Срби пре него су почели да беже из Ђаковице. Отац се наводно вратио у стан који се налази у центру града, да нешто узме од гардеробе, јер су из куће излетели без ичега, а како се није враћао, за њим је нешто касније кренула и маћеха са децом. Тада им се губи сваки траг – прича за „Политику” Лела Николић.

Од тренутка када су Шутаковићи напустили цркву, више их нико није видео. Гласине о њиховом киднаповању врло брзо су почеле да круже, а неке од њих стизале су много касније и до Леле. Било је прича да су отети и убачени у камионе који су их одвезли у Албанију, али нико то званично није могао да потврди. Она и њена сестра дале су касније узорак за ДНК анализу који су унети у међународну базу података о несталима.

– Они се већ 15 година воде као нестали, али за мене су још живи, тражим их као ћерка и као сестра и не губим наду да ћу их наћи – каже Лела Николић.

Недељкова братаница Госпођинка Шутаковић, која је 1999. живела у Ораховцу, радила је годинама са Даром Шутаковић у текстилној фабрици у Ђаковици. Ова фирма затворена је 1998. године, па је од тада стрица и његову породицу ређе виђала. Недељко, који је раније радио у фабрици радијатора, у то време отишао је у пензију, док је његов најстарији син Александар похађао средњу, а млађи – Ђорђе и Радоман основну школу.

– Дара је често причала о синовима, били су одлични ђаци и деца за пример и била је веома поносна на њих. После бомбардовања нисмо ништа чули о стрицу и његовој породици и били смо убеђени да су сви заједно побегли у Црну Гору одакле је Дара била родом – објашњава за наш лист Госпођинка Шутаковић.

У месецима који су уследили после НАТО бомбардовања 1999. и Дарин рођени брат који живи у Црној Гори веровао је да му је сестра са породицом побегла у Ораховац. Тек касније, када су чланови Недељкове и Дарине родбине ступили у контакт, схватили су да је петочлана породица Шутаковић нестала.

– Пријавила сам њихов нестанак на Косову и Метохији, а моја сестра Мила која је била у Београду поднела је пријаву о нестанку стрица и његове породице свим државним и међународним институцијама. Ми смо морали да напустимо Ораховац 2000. године, а свакога ко је био из Ђаковице питала сам за стрица. Углавном су одмахивали главом, неки су говорили да су страдали – каже Госпођинка Шутаковић.

Осим гласина које су долазиле до њих, родбина Шутаковића никада није добила званично обавештење о томе шта се десило Недељку, Дари, Александру, Ђорђу и Радоману.

Отети из стана у насељу „Градић Пејтон”?

Недељко Шутаковић рођен је у Ораховцу, а све до нестанка 1999. живео је на Косову и Метохији. Са првом женом и две ћерке неко време становао је у Ораховцу, а затим су се преселили у Призрен. Када се развео од прве супруге остао је да живи у Призрену, а у годинама које су уследиле основао је другу породицу са којом се преселио у Ђаковицу. Његова супруга Дара, родом из Подгорице, добила је стан од фирме у којој је дуго година радила. Стан се налазио у близини болнице у Ђаковици, у тада новом насељу познатом као „Градић Пејтон”. У њему су се Шутаковићи налазили када су, према гласинама, отети. Родбина Недељка Шутаковића чула је да у том стану данас живи неки Албанац.

Дејана Ивановић