Политика, 18.12. 2022, Сарајевско читање Чајничког јеванђеља

Чајничко јеванђеље Фото: Политика, Комисија за очување споменика БиХ

Откако су верски поглавари СПЦ документ послали у Београд на репарацију не престаје хајка да је Србија отуђила благо БиХ

Бањалука – „Отимање националног блага Босне и Херцеговине: где је нестало Чајничко јеванђеље”, сензационалистички су наслови који су се минулих месеци низали у сарајевским медијима након што су верски поглавари СПЦ одлучили да се позабаве заштитом културног добра о ком се старају већ пет векова.

Слање знаменитог добра на додатну заштиту, то јест на репарацију у Србију, надлежни за културна добра БиХ покушавају да представе као „киднаповање” документа, а нису изостале ни завереничке теорије како иза привременог измештања овог културног блага из цркве у Чајничу стоје мрачне силе „српског света”, које целокупни културни простор Срба желе третирати – јединственим.

У смиривању страсти нису помогле ни поруке свештеника СПЦ у Чајничу Драгише Симића, који је наводе како је јеванђеље отуђено из БиХ назвао „измишљотинама којима се покушава узнемирити јавност”.

„Јеванђеље се тренутно налази на рестаурацији и по завршетку биће организована промоција где ће сви моћи да га виде”, казао је Симић.

Наиме, узбуну је подигла Ерма Рамић Кунић, докторка наука из области лингвистичке боснистике и ауторка две књиге о Чајничком јеванђељу. Она се на „Фејсбуку” забринула због „нестанка” овог, како је навела, споменика босанске писмености насталог почетком 15. стољећа који се вековима чувао у цркви у Чајничу.

Глад за сензацијама појединих медија из Сарајева, али и тамошњих културних делатника није утолио ни став из Министарства културе РС, из ког су им објаснили да је јеванђеље измештено у Београд, уз образложење да у БиХ није могуће урадити квалитетну конзервацију рукописа на пергаменту, јер за то не постоје стручњаци и специјализовани атељеи.

Цела прича, међутим, има и дубље заврзламе које корене имају у одлукама надлежних институција. Наиме, 2007. године је Црквена организација Чајниче дала сагласност да оно буде дефинисано као национални споменик, али заједно с осталом црквеном имовином, да би 2013. године Комисија за очување националних споменика БиХ донела одлуку у којој између осталог пише како је изношење овог националног споменика из БиХ забрањено. Међутим, последња одлука Комисија за очување националних споменика је спорна из низа разлога.

„Покретно добро – Чајничко јеванђеље, које се чува у Музеју Цркве Успења Богородице и Цркве Вазнесења Христовог у Чајничу, Република Српска, проглашава се националним спомеником Босне и Херцеговине”, наводи се између осталог у одлуци Комисије за очување споменика БиХ из 2013. године.

Објашњено је да је Чајничко јеванђеље четворојеванђеље од којег су се сачували само делови Јеванђеља по Матији, Јеванђеља по Марку, те највећи део Јеванђеља по Луки, но Јеванђеље по Јовану, почетак и крај рукописа, те известан број страница у средини су у целости изгубљени. Данас рукопис броји 167 листова, наводи се у одлуци Комисије за очување споменика БиХ и додаје да се претпоставља како је оно настало на двору феудалца Павла Раденовића, крајем 14. столећа или почетком 15.

Из Сарајева су дошле и претње институцијама РС јер су омогућиле слање овог добра на додатну заштиту, али им наруку не иде то што Дејтонски мировни споразум дозвољава институцијама РС старање о овом вредном српском средњовековном добру.

Анђелина Ошап Гаћановић, српски представник у Комисији за очување споменика БиХ, каже за Радио-телевизију РС (РТРС) да од краја Другог светског рата постоје документовани покушаји отимања тог рукописа, укључујући и покушај локалних муслимана да га пребаце у Ватикан.

Професорка Зорица Никитовић с Катедре за србистику Филолошког факултета у Бањалуци испричала је медијима да ако данас посежу за српским православним живим молитвеником, сутра ће, како каже, за српским црквама које су у науци ионако покушали интерпретирати као босанске. Она је објаснила како је Чајничко јеванђеље писано истим писмом као Мирослављево јеванђеље. Почетком 20. века историчари уметности Марко Вукичевић и Петар Момировић увели су га у науку као рукопис српске рашке редакције. Писано је уставним писмом – старијим српским правописом, то јест, како наводи Никитовићева, истим писмом којим је писао главни писар Мирослављевог јеванђеља, други писар Вукановог јеванђеља или Немањина Повеља Хиландару.

„Чајничко јеванђеље се користи у литургији СПЦ, настало је потпуно на темељима православља”, констатује Анђелина Ошап Гаћановић.

Један од оних који су се из Сарајева забринули за ово српско средњовековно културно добро јесте и Фарук Капиџић, члан Комисије за очување споменика БиХ, који је узбунио јавност о нестанку овог добра из Чајнича, а за ког његова колегиница из те комисије Анђелина Ошап Гаћановић верује да не зна ни шта значи реч јеванђеље.

„Можда је најбољи термин да кажемо да је Чајничко јеванђеље нелегалним путем изнето из државе, мимо приписа”, брине Ерма Рамић Кунић. Оптужујући СПЦ да је крива тобож за отуђење највреднијег писаног рукописа који, како наводе, „припада свим Босанцима и Бошњанима” они настоје да створе слику како су они заштитници тог вредног рукописа.

Како извештава РТРС, ова настојања Сарајева део су покушаја да се Чајничко јеванђеље прикаже као босански религијски документ и веза данашњих Бошњака с јеретичком црвком босанском.

„У њему нема јеретичких елемената. Оно је сачувано под окриљем СПЦ заједно с другим јеванђељима која су настала на босанском простору”, закључује Зорица Никитовић.

Институционалне заврзламе почеле су 2013. године, када је Комисија за очување споменика БиХ прогласила Чајничко јеванђеље националним спомеником, називајући га наслеђем „босанске провенијенције”. Надлежни у Републици Српској ову одлуку прочитали су као идеолошку јер се њоме „отима” документ из рашког корпуса, од када је почео мит о јеванђељу као некаквој богумилској књизи.

У Сарајеву пак бране одлуку Комисије за очување споменика БиХ и наводе како у њој нема ништа спорно јер је, како истичу, неспорно да је реч о добру босанског порекла. Комисија за очување споменика је донела одлуку о Чајничком јеванђељу у време док су у тој комисији седела два страна члана. Српски члан Љиљана Шево није била сагласна с одлуком.

Спорно је то што је одлуком комисије за очување споменика БиХ из 2013. Чајничко јеванђеље издвојено из постојеће одлуке комисије из 2007. године којом су две цркве у Чајничу, уз рукописе, књиге и иконе већ утврђени као национални споменик, што је, како наводе у РС, урађено с циљем да Чајничко јеванђеље користе као темељ стварања босанског идентитета.

„То добро је већ било заштићено. Основно што треба да ради Комисија за очување споменика БиХ јесте да тражи став власника јер то пише у нашем кровном закону и Анексу осам Дејтонског мировног споразума. То се није десило. Од СПЦ се није тражило мишљење о томе да се то дело издвоји”, скренула је пажњу Анђелина Ошап Гаћановић.

То је разлог због ког је митрополит дабробосански Хризостом упозорио да је непримерено да се присвајају културна добра српског народа. Поручио је да ће се СПЦ повући из споразума из 2007. године којим је дата сагласност за проглашење Црквене општине Чајниче као културног добра БиХ, ако комисија за очување споменика не повуче спорну одлуку из 2013. године.

„Ставила сам на сто тему укидања те спорне и штетне одлуке у којој је Српска православна црква написана – малим словом. Међутим, постоји велики отпор да се та одлука поправи”, истакла је Анђелина Ошап Гаћановић, српски представник у Комисији за очување споменика БиХ.

Да је сарајевска хајка покренута с политичком позадином, јасно је и по порукама митрополије, из које су навели ће Чајничко јеванђеље након репарације у Србији бити враћено у Чајниче када ће бити организована његова презентација. Из Завода за заштиту културног наслеђа Републике Српске прецизирали су да је следећа година рок за завршетак радова и враћање јеванђеља.

Младен Кременовић