Политика, 18.4.2011, Издаја или убиство Србије

Разгледница из 1923. штампана у Милану у Италији под називом „Мучеништво Србије – епизода из светског рата” Фото Приватна архива Слободана Вучковића, Политика

Слику „Убиство Србије”, како је водимо у музејским документима, насликао је Ђ. Васић, али других података о времену настанка и аутору немамо, каже Тијана Јовановић-Чешка, кустос Историјског музеја Србије.

Пре годину дана, у вези с овим делом кустосу се обраћао за помоћ један господин, али осим податка о аутору и чињенице да је била репродукована на разгледницама и у уџбеницима, Тијана Јовановић-Чешка до других података није дошла.

– Иако сам стално по архивама, потрага би захтевала посебан рад, поређење и друге начине обраде – кажа она уз утисак да је реч о мало познатом аутору који је можда био припадник загребачких кругова. У тадашње време није било необично да се дела сликара нађу као репродукције на поштанским картама.

После објављивања текста нашег сталног дописника из Америке Милана Мишића, о делу „Издаја Србије” (димензија 106,7 пута 72,4 сантиметра), у Српском дому у предграђу Минеаполиса, јуче су се нашој редакцији јавили читаоци који у поседу имају разгледнице са идентичним мотивом са платна.

Обе су насловљене другачије. Једна као „Јуначка Србија” и потписана је именом – Ђ. Васић, а печат на полеђини сведочи да је штампана у едицији „Чамовић” у Загребу.

Друга је из 1923, штампана у Милану у Италији, под називом „Мучеништво Србије – епизода из рата”, и носи детаље породичне преписке.

Читајући „Политику”, уз коју је научио прва слова, машински инжењер у пензији Слободан Вучковић препознао је мотив са „карте” коју је још 1923. његовој баки у Осијеку (тада Осеку) послала рођена сестра.

– На разгледници пише да је штампана у Милану у Италији и, колико разумем италијански, односи се на рат, уз наслов „Мучеништво Србије” на француском. На полеђини је натпис да се не сме репродуковати – објашњава Вучковић. Разгледницу је слала Јулијана Николић са Вождовца сестри Меланији Бајин у Осек а у посед Слободана Вучковића стигла је после наслеђивања бака Меланијине куће.

– Ову разгледницу узео сам много пре јер ме занима историја, а ова алегорија о нашој земљи у међународном окружењу је дивно одсликала прилике уочи Првог светског рата.

Било би јако лепо да се сазна ко је аутор слике – додаје Вучковић, уз своје виђење детаља са слике:

– Фигура обучена као Грк гази неки документ. Мислим да је то војни споразум који су после балканских ратова потписале Србија и Грчка – да у случају напада на једну од две земље обе ступе у одбрану.

Бланко разгледницу, без детаља породичне историје, у Македонску 29 донео нам је и читалац Драган Ц. Он је препознао мотив поштанске карте (дуго чуване у бакиној шкрињи) за коју претпоставља да је изашла у периоду између два светска рата. На овом примерку стоји да је штампана у Загребу у едицији „Чамовић” са именом Ђ. Васић и насловом „Јуначка Србија”. Драган Ц. је веровао, што је потврдила и Тијана Јовановић-Чешка, да је аутор дотични Ђ. Васић. Заинтересован да помогне решење енигме, прелистао је енциклопедије у стану, али податке о Ђ. Васићу није нашао, као ни на Интернету.

А. Цветићанин