Политика, 19.2.2012, После 70 година пуна истина о „Лагеру Ниш“

Поручник Ратко Несторовић и Капетан Петар Новаковић Фото: Политика, Музеј логор на Црвеном крсту

Ниш – Овогодишње обележавање јубиларних 70 година од историјског и херојског пробоја логора на Црвеном крсту у Нишу, 12. фебруара, у знак сећања на јуриш 147 голоруких логораша на наоружану немачку стражу и бег 105 преживелих преко бодљикавих жица на слободу, донео је нешто сасвим ново. Наговештено је исправљање неправде према свим антифашистима који су били заточеници злогласног „Лагера Ниш“ током Другог светског рата.

Група историчара, које предводи професор Александар Динчић, успела је да пронађе и прикупи вредну документацију која ће изменити и значајно допунити музејску поставку у логору, али и расветлити многе вишедеценијске непознанице везане за једно од највећих стратишта у нашој земљи у периоду од лета 1941. до јесени 1944. године.

– Чињеница је да је највише заточених у нишком логору било Срба, Јевреја и Рома, као и припадника народноослободилачког покрета и чланова Комунистичке партије. Али, у логору су као заточеници били и припадници антифашистичког равногорског (четничког) покрета. У сарадњи с историчарима Зораном Стевановићем из Алексинца, Небојшом Прокићем из Ниша и Небојшом Озимићем, кустосом Народног музеја у Нишу, успели смо, уз велике напоре, да откријемо много тога непознатог – испричао нам је Динчић.

У новој музејског поставци биће места за фотографије и документа о прогону, хапшењу и ликвидацији многих равногораца, наводи Динчић и додаје:

– Пронашли смо документа која говоре о саслушањима и казнама од септембра 1942. до ослобођења. Најкраће речено, пресуде су гласиле: Бубањ, Маутхаузен, Бањица, Сајмиште, врло ретко слобода.

Илегални рад у Нишу био је интензиван, нарочито на главној железничкој станици, одакле се руководило саботажама и диверзијама на српским пругама. Шеф Гестапоа у Нишу и командант логора је био Ерих Винеке, поборник немилосрдне борбе против свих антифашиста, посебно против равногораца. Он је био вођа нишког одељења за борбу против четничке организације која се налазила унутар самог логора.

Поред докумената, прикупили смо доста фотографија истакнутих команданата покрета Драже Михаиловића, који су били заробљени, доведени, а многи и стрељани на Бубњу. Пронашли смо документа о четничком војводи Михаилу Арсићу, команданту Медвеђског одреда, човеку о коме су партизанске књиге правиле читаве неистините реконструкције. Немци су га наводно стрељали као партизанског сарадника. Из докумената која смо прикупили јасно се види да га је по тражењу Гестапоа ухапсила полиција и да је Арсић стрељан као организатор равногорског антифашистичког покрета у Јабланици. Утврдили смо и како је страдао.

Писмо војводе Михаила Арсића Драгољубу Дражи Михаиловићу преведено на немачки Фото: Политика, Музеј логор на Црвеном крсту

Војвода је упутио једно писмо Дражи Михаиловићу, 14. децембра 1941. Писмо је пронађено код заробљеног партизана, Гестапо га је превео и после тога ухапсио и затворио војводу Арсића, који је стрељан на Бубњу 1. октобра 1942. године.

У склопу припрема за нову логорску поставку издата је и брошура о мајору Добривоју Маринковићу, команданту Горског штаба 12, предратном управитељу школе „Краљевић Андреј“  у Земуну и официру који је међу првима отпочео покрет отпора против окупатора у југоисточној Србији. Ту је и документација о капетану Петру Новаковићу, ађутанту 2. јуришног одреда СДС-а у Нишу. Гестаповци су га месецима мучили у самици и стрељали 8. јула 1943. на Бубњу с још 40 логораша. Заточеник „Лагера Ниш“ био је и поручник Ратко Несторовић, командант 3. нишке четничке бригаде Чегарског корпуса. Заробили су га Бугари и предали Немцима, био је дуго у нишком логору, одакле је интерниран на принудни рад у Линцу (Аустрија). После рата остао је у емиграцији.

Садашња музејска поставка у Музеј логору на Црвеном крсту у Нишу урађена је 1967. године и од тада није мењана.

Тома Тодоровић