Српски документи у Бечком Архиву фото: Политика, Весна Проковић
Радован Б. Милић и Снежана Минић открили су у Бечком архиву необјављиване извештаје који су тајним дипломатским каналима стизали министру спољних послова Аустрије из Константинопоља
Аранђеловац – Стицајем животних околности, Аранђеловчани Радован Б. Милић и Снежана Минић, живе на релацији Србија–Словенија–Аустрија. Највише времена проводе у Словенским Коњицама где је Радован основао Словеначко-српско културно-хуманитарно друштво „Сретење”, али и у главном граду Аустрије. Боравак у Бечу користе и за претраживање аустријског Националног архива. У последњој посети овој установи, дошли су до тридесет шест архивских кутија, са више десетина хиљада различитих докумената из деветнаестог века у којима су пронашли тридесет четири значајна документа са преко двеста печатираних папира.
– Из архивских депоа извукли смо непозната документа која говоре о периоду владавине кнеза Милоша Обреновића и добијања независности Кнежевине Србије од Османског царства. Ради се о до сада необјављиваним извештајима који су тајним дипломатским каналима стизали министру спољних послова Аустрије из Константинопоља, данашњег Истанбула. Пожутели папири, писани на француском, тада дипломатском језику, говоре о спољнополитичким догађањима у Србији у првој половини деветнаестог века и настојању Милоша Обреновића да од Османског царства издејствује независност за своју кнежевину. У извештајима су анализирана догађања у устаничкој Србији која обухватају обавештајна сазнања о кнезу Милошу према представницима турских власти. Реч је о документима која нису била доступна српским историчарима, нити су им била позната – објашњава Радован Милић за наш лист.
„Реч је о извештајима хабзбуршког дипломатског представника из Константинопоља, упућивани принцу Клеменсу Венцелу фон Метерниху (1773–1859) у Беч, у периоду од 1828. до 1838. године. Метерних је био аустријски државник, политичар, најзначајнији дипломата свога времена и са руским царем оснивач Свете алијансе. Ова документа која су Милић и Минић спасли тамничења у депоима Националног архива Аустрије, требало би да употпуне слику о кнезу Милошу Обреновићу и Србији с почетка 19. века.
„Да би се то и остварило било би потребно да сва откривена документа уз помоћ државе буду публикована у јединственом зборнику докумената дипломатске грађе која садрже извештаје хабзбуршког посланства у Константинопољу од 1828. до 1838. године”, каже Милић. „Једино на тај начин би ово јединствено откриће могло бити у функцији државе Србије и заинтересоване српске јавности.”
Поред наведених, откривена су и још два документа на једанаест папира која датирају из 1837. године, а односе се на ондашњу Црну Гору и владику Његоша.
Писац, песник, публициста, хуманитарац и културни посленик, Радован Милић (1955) више од три деценије живи у Словенским Коњицама. Пре ових сазнања, у истом архиву дошао је до открића о последњем српском деспоту Павлу Бакићу који је столовао на планини Венчац у 16. веку и учествовао у одбрани Европе од Турака. Открио је четрдесетак архивских докумената са преко 130 папира на латинском који су непознати српској историјској сцени, па намерава да их уреди и објави. Успоставио је и културну и хуманитарну сарадњу између Аранђеловца и Словенских Коњица, а до сада је објавио десет књига прозе, поезије, есеја и трактат.
Следећу посету Националном архиву Аустрије, Милић је заказао за другу половину јануара следеће године, јер су трошкови уласка и рада у архиву прилично високи, а за превод пронађених списа и објављивање, неопходна је помоћ локалне самоуправе и државе Србије.
Весна Проковић
