Политика, 20. 1. 2024, Албанци заузели и Хвостанску Богородицу

Манастириште Студенице Хвостанске (Богородице Хвостанске), 6. век Фото: Политика, Ж. Ракочевић

Ограђено и поравнато земљиште где је био манастир и цркве из шестог века

Косовска Митровица – Да Приштина не стаје у свом походу како би избрисала верски и културни идентитет српског народа на Косову и Метохији, жестоко ударајући и отимајући објекте Српске православне цркве (СПЦ), представљајући их као своје, а наочиглед међународне заједнице која све немо посматра и ћути, доказ је најновије заузимање око 50 ари земљишта на којем се налазе темељи манастира и Цркве Богородице Хвостанске, која датира из шестог века. Остаци овог сакралног објекта налазе се у селу Врело у општини Исток.

Како „Политика” сазнаје, Срби, повратници у општини Исток, били су згранути када су пре пар дана на земљишту српског манастирског комплекса, где су према записима темељи више православних цркава, затекли простор ограђен жицом, металним стубовима и таблу на албанском језику где пише „Црквени комплекс Студеница”.

Шћиптари обавестили и Гугл о „трајном затварању“ Студенице Хвостанске (20.1.2024) Фото: screenshot

Поравнат је терен. „Багерима и тешком механизацијом, Албанци сравнили темеље” манастирског комплекса који је у СПЦ заведен као непокретно културно добро и споменик културе од изузетног значаја, тврде мештани.

– Половином септембра обишли смо Хвостанску Богородицу или Хвостанску Студеницу, како је многи зову. А ове недеље смо имали шта да видимо. Багерима је прекопана земља, поравнат терен и ограђен жицом. Ово је последњи удар на српске повратнике у општини Исток, али и на идентитет и историју нашег народа. Сада отимају, присвајају метохијска црквишта, цркве и манастире, као што је овај. Хвостанска Богородица има посебно место, не само у СПЦ већ и код српског народа у Метохији.

До рата смо се окупљали на темељима ове цркве, а по поновном повратку у своја села, редовно смо долазили ту где је било седиште шесте од седам српских епископија, која датира из 1219. године. Век касније, први пут се спомиње Хвостанска митрополија, да би после Велике сеобе Срба 1690. године, манастир запустео. Тада је почело његово пропадање – каже за „Политику” човек који је због сигурности желео да остане анониман. Он каже и да је половином прошлог века „вршена конзервација пронађених остатака приликом истраживачких радова, а пронађено је ливено звоно у којем су биле две плаштанице које су данас у ризници Пећке патријаршије”.

Крајем прошлог века СПЦ је планирала да обнови манастирске цркве и комплексе, али је НАТО агресија спречила било какве радове.

– На ово мора да реагује и наша Црква, наша држава, али и међународна заједница. Ово је нечувено. Сада су кренули на Метохију, на општину Исток која има највише српских повратника на целом Космету. Хоће на овај начин да нас застраше, да нас протерају, да затру сваки српски траг – огорчено каже наш саговорник, уз напомену да је познато да су током векова Албанци из села Врело, Студеница и Каличане односили камен по камен са манастирског комплекса, користећи га за изградњу кућа и џамија.

Иначе, мало се шта може чути о Хвостанској Богородици, с обзиром на то да овај део на обронцима Мокре горе, на 20 километара од Пећи, тек ретки Срби обилазе.

Родопово звоно са Цркве Богородица Хвостанска, Хвосно Фото: Википедија

Последње организовано путовање било је 2019. године, када су аутобус са ходочасницима умало напали Албанци из села Врело, који су каменицама гађали аутобус и вернике, које је косовска полиција тек после два сата успела да избави.

Један од ходочасника је био и Бошко Козарски, путописац који за „Политику” каже:

– Мало се зна о Хвостанској Студеници или Хвостанској Богородици, како је већ ко зове. А по неким подацима, овде је првобитно сахрањен Стефан Немања, родоначелник лозе Немањића, отац Светог Саве, чије су мошти после пренете у Студеницу. Да није било каменовања аутобуса и нас, не би се ни тада чуло за овај манастирски комплекс који датира из шестог века. Хвостанска Богородица је српски драгуљ, који су, чујем од вас, Албанци присвојили

Иначе, Хвостанска Студеница се налази на око три километра од повратничког села Љубожда, где је направљено 17 повратничких кућа, а које су у последње време мета пљачки и обијања, а починиоци су још увек непознати. Из села Љубожда је и Жарко Зарић, којег тужилаштво Косова терети за наводни ратни злочин, а који је, као и Момир Пантић из Истока, ухапшен у јулу месецу и они се налазе у подујевском затвору.

Иначе, у затвору у Подујеву налази се још петорица Срба које косовско тужилаштво сумњичи за најтежа кривична дела, што у Истоку, али и Метохији оцењују као „циљ да протера српске повратнике и оне Србе који су овде остали”.

Приштинске привремене власти кренуле су у отимање српских православних светиња прво у Новом Брду, затим у Подујеву, пре пар дана су Цркву Свете Ане прогласили за албанску, односно католичку, иако никада католика у Горњем Стрмцу није било, а намера им је и да присвоје Високе Дечане, Пећку патријаршију, манастир Грачаницу и Цркву Богородице Љевишке, које су под заштитом Унеска, који се до сада ниједном није огласио.

Осим што присвајају српски идентитет, Албанци не презају ни да ударе на српска гробља на којима је поломљено око 10.000 надгробних споменика, а последњи забележен случај, који је за сада стопиран, јесте преоравање гробља из средњег века у Косовској Митровици, где је последњи Србин из села Суви До, сахрањен 1950. године.

На православном гробљу у јужној Косовској Митровици, поломљено је више од 90 одсто надгробних споменика, док је муслиманско гробље у северном делу града нетакнуто.

 
Биљана Радомировић