Политика, 20. 8.2024, Саво Штрбац: Робијање у Хрватској због Баје Малог Книнџе

Саво Штрбац: Робијање у Хрватској због Баје Малог Книнџе, 20. 8. 2024. Фото: Политика, screenshot

Август 2024, поред слављења изгона Крајишника са хрватске стране и поменима жртвама са српске стране, обелижило је и процесуирање београдског адвоката, пореклом са далматинског Косова, Немање П. Берића (1977), пред Прекршајним одељењем Опшинског суда у Шибенику због прекршаја против јавног реда и мира почињеног објавама на друштвеној мрежи “Фејсбук”.

У оптужном предлогу Полицијске станице у Книну од 10. августа 2024, поред основних података о окривљеном, наводи се и податак да је тог истог дана лишен слободе у 7.20 часова. У чињеничном опису дела пише: “Криминалистичким истраживањем утврђено је да је окривљеник Н.Б. починио прекршај нарушавања јавног реда и мира, на начин да је исти на друштвеној мрежи ‘Фејсбук’ на отвореном профилу ћириличним текстом ‘Немања П. Берић’, на којем има више од девет хиљада пријатеља, поставио фотографије и један видео-запис, којим велича ‘четништво’ и осуђене ратне злочинце Момчила Ђујића, Дражу Михаиловића и Ратка Младића, те на тај начин вређа и омаловажава грађане Републике Хрватске”.

У наставку се описује 30 фотографија и један видео-запис. На првом месту је “фотографија Н.Б. скупа са Мирком Пајчином тзв. Бајом Малим Книнџом и још две непознате мушке особе, на којој је Н.Б. одјевен у мајицу са ликом осуђеног ратног злочинца четничког војводе Момчила Ђујића”; под р. бр. 19. “фотографија Н.Б. који на глави носи капу са четничком кокардом какву је за време рата носио осуђени ратни злочинац Ратко Младић…”; под р.бр. 23. “фотографија два пакета и једне боце ракије ‘дража’ на којима се налази лик Драже Михаиловића, тзв. Чича Дража, док се на истим пакетима уочава натпис на ћириличном писму ‘произведено у част и славу равногорским јунацима’ и под р.бр. 31. “видео-запис на којем се уочава Н.Б, који на глави носи шубару са четничком кокардом и који скупа са Мирком Пајчином тзв. Бајом Малим Книнџом, пева стихове песме ‘Кад сам био мали’, извођача Баје Малог Книнџе, следећег садржаја: “Кад сам био мали знао сам свој правац, они били католици а ја православац, и тада су мене терали одавде, певали су Лијепа наша а ја Боже правде …”

Испод инкриминсаних објава констатује се да стављањем поменутих садржаја на “Фејсбук” и неуклањањем истих са свог профила окривљеник “на тај начин, мотивисан злочином из мржње, вређа, провоцира и узнемирује хрватску јавност, хрватски народ и вређа националне осећаје грађана РХ, а који народ још увек није заборавио ратне ране нанете великосрпском агресијом на РХ у домовинском рату, чиме је починио прекршај из члана 5. кажњиво по чл. 5. Закона о прекршајима”.

У прилогу овог оптужног предлога налази се и “извјешће” полицијске станице у Книну од 24. јула 2024, којег је сачинио полицијски службеник Иван Јурић-Ћивро, из којег је од речи до речи у оптужни предлог пренесен садржај инкриминисаних објава.

У својој одбрани, како произилази из записника са “журног” рочишта одржаног истог дана са почетком у 19.20 часова пред Прекршајним одељењем Општинског суда у Шибенику, окривљени признаје да је на свој профил на “Фејсбуку” поставио све објаве наведене у оптужном предлогу, уз следећи коментар: “Ја имам пријатеље свих нација и вера. Својим објавама никог нисам хтио увредити… Нико никада ни на ‘Фејсбуку, нити на други начин није скренуо пажњу да је увређен било којом мојом објавом… Стављао сам слике ратног злочинца Момчила Ђујића јер је у рату, односно после рата, спасио многе људе српске националности који су се са њим извукли у западну Европу, односно Америку. За Дражу Михаиловића морам рећи да он никада није осуђен за ратне злочине и да баш зато што је студирао са Шарлом де Голом, да се Шарл де Гол искључиво због њега за време Југославије одбио састајати с Титом… Кад ме питате зашто сам качио слике Ратка Младића. морам казати да ја особно познајем његовог сина и да сам слике на којима се он налази качио на ‘Фејсбук’ из револта што испада да је једино генерал Ратко Младић крив за ратне злочине, а у рату су суделовале три стране.”

Окривљени је навео и да његов профил на “Фејсбуку” није отворен, да нема више од 9.000 пријатеља, да је спорне фотографије “качио” од 2018. до 2021. и то ван Хрватске, на подручју БиХ и Србије, што значи да је наступила и застара прекршајног гоњења. Заступник оптужбе је предложио да се окривљеном, поред кривичне санкције, изрекне и мера задржавања због опасности од понављања прекршаја. По завршетку рочишта суткиња је заказала објаву пресуде за 12. август у 11 часова.

Из жалбе окривљеног од 11. августа произилази да је суд дан раније донео решење о задржавању окривљеног у трајању од 15 дана због опасности од понављања истог или сличног прекршаја.

Окривљени у жалби наводи да у последње четири године није ни качио сличне садржаје на свом профилу па да не постоји бојазан од понављања овог или сличног прекршаја, предложивши да Високи прекрашајни суд “преиначи ожалбено решене и изрекне му блажу меру, односно да му дозволи да се брани са слободе”.

Управо због жалбе, која је у суду запримљена 12. августа, није ни дошло до објаве пресуде, већ је предмет прослеђен Високом прекршајном суду у Загреб, који у време писања овог текста (18. август), још није био одлучио по жалби.

У оптужном предлогу у “напомени” книнска полиција је навела 11 случајева у којима је због истог прекршаја исти суд донио правоснажне пресуде: једну у 2022. ( Србољуб Попратњак, 15 дана затвора); пет у 2023. (Марко Колунџић; Петар Вучковић; Рајко Лалић и Милена Борјан, сви по 15 дана затвора, с тим да је Колунџићу изречена казна условљена на годину дана и Давор Олујић, на 1.000 евра) и четири у овој години (Шпиро Рашковић и Мирко Ћорић на по 15 дана затвора, Бојан Ђурица и Милован Веселиновић на по 2.000 евра).

Тој листи осуђених недостаје Младен Лошић, којег је исти суд и за исти прекршај 2017. осудио на 16 дана затвора (том предмету сам посветио текст на овим страницама под називом “Фејзбук тероризам”, објављен 14. септембра 2017). Овом списку треба додати и још два Србина, који су у јулу ове године пресудом Општинског суда у Задру осуђени за исти прекршај на новчане казне (имена, по њиховој молби, не објављујем).

“Веритас” је саопштењима или јавним наступима својих активиста попратио сва хапшења из предходних година и прво хапшење у овој години, док за остала три из ове године нисмо ни знали док нисмо видели податке наведене у оптужном предлогу у случају Н.Б. Приметили смо да после хапшења Ш. Рашковића у јануару остали случајеви из ове године, укључујући и онај задарски, нису добили никакву службену ни медијску објаву, а ни осуђени се нису јављали ни “Веритасу”, ни било ком другом.

У свим предходним случајевима нико од процесуираних није се жалио на изречене санкције. Напротив, сви су се одрицали права на жалбу. Неки су ми тумачили да нису ни били свесни да су се одрекли права на жалбу, а неки да се намерно нису жалили бојећи се да би поступци по жалби трајали временски дуже од изречене затворске казне.

Морам признати да сам се обрадовао када сам чуо, а посебно кад сам и прочитао, Берићеву жалбу против решења о задржавању, из чега закључујем да ће се, без обзира на исход ове жалбе, жалити и на пресуду, која ће очито бити осуђујућа. Верујем да ће га у томе подржати и Адвокатска комора Београда, која му је ангажовала и браниоца у особи загребачког адвоката Ивана Гржића.

С правом се и јавност и струка пита да ли се објаве преко друштвених мрежа, за што се терети и Берић и сви пре њега, може правно подвести под прекршај ремећења јавног реда и мира, имајући у виду управо оно што је у својој одбрани изнео и сам Берић. Посебно су са правног аспекта интересантни рокови застаревања за гоњење за објаве преко друштвених мрежа (да ли је у питању тренутни, трајни или продужени прекршај), а исто тако и месна надлежност за вођење прекршајног поступка, имајући у виду место (државу) качења појединих садржаја на друштвене мреже и могућност истовремене гледаности тог садржаја широм планете.

Одговоре на сва та питања може дати једино судска пракса, што подразумева ставове према конкретним предметима судова свих нивоа у држави Хрватској, укључујући и Европски суд за људска права. Верујем да је Н.Б., имајући у виду његово порекло, занимање, политичку ангажованост и до сад испољену личну храброст и упорност као и заинтересованост београдске АК и многих колега, укључујући и моју маленкост, “одабран” да прође све правосудне истанце, како би убудуће спречили самовољу неких фрустрираних локалних полицајаца и судија.

Саво Штрбац