Милан М. Поповић Фото: Политика
Милан М. Поповић је још један међу многоборним српским јунацима које је време потиснуло у заборав. Он је студирао права у Паризу када је почео Први балкански рат. Био је поносан на своје српско порекло. На вест о моблизацији у домовини, пожуро је кући.
Командовао је четом добровољаца на Преполцу, јужно од Куршумлије. Једном приликом, борбено одељење у којем је био и адвокат Барбуловић, отворило је брзу пушчану ватру на групу од сто Арнаута који су покушали да пређу границу. Они су стални кидисали на границу и полазили у пљачкашке походе.
Арнаути су сатерани у један кланац. Махали су белом марамом на шта је Милан Поповић наредио да се обустави ватра. Арнаути су пушке сабрали у купе и рекли да желе да се предају. Поповић је наредио да исто учине и добровољци. И они су сложили пушке у купе.
Поповић је позвао добровољце да крену пут Арнаута на пар корака удаљености изненада повадише револвере и осуше ватру на Србе. Поповић и Барбуловић били су међу првим жртвама. Њих су Арнаути искасапили ножевима.
Убрзо је добрвољцима у помоћ дошла чета регуларне војске. Највећи део Арнаута је настрадао али је део успео да побегне.
Тело Поповића је пребачено у Београд. На вечни починак је испраћен уз песму „Падајте браћо”. Платио је највишу цену због љубави према својој домовини и наивности да се Арнаутима може веровати.
Марко Лакић
