Политика, 23. 5. 2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА: Фудбал иза бодљикаве жице заробљеничког логора

Фудбалска утакмица у логору Сталаг 11-Б између заробљених подофицира југословенске (у белим дресовима) и француске војске (Фото Збирка Б. Тикића)

Допринос серијалу „Заробљеници Априлског рата” недавно је дао и Бранислав Тикић из Ниша.

Овај правник и публициста је послао нашој редакцији неколико оригиналних фотографија из заробљеничких логора у Немачкој, изразивши наду да ће ти историјски фото-прилози привући пажњу читалаца „Политике”. Овом приликом објављујемо две фотографије.

На једној су приказани заробљени официри југословенске војске из официрског логора Офлаг 13-Б у Нирнбергу с војним свештеником. Ова фотографија је припадала Бориславу Д. Пејовићу из Ниша, резервном пешадијском поручнику, који је пре Другог светског рата завршио Државну трговачку академију и радио у рачуноводству нишке ложионице Црвени крст при Југословенској државној железници.

„Пејовић је заробљен у Априлском рату и све време Другог светског рата провео је у логору у Нирнбергу. Фотографије је слао и адресирао на име свог рођеног брата, машинског инжењера Љубомира Д. Пејовића, с којим је живео у истој породичној кући, али у посебном стану у Нишу.

На полеђини фотографија заробљеници су смели да напишу само своју пуну адресу из логора и ништа више. И поред таквог штурог текста био је отиснут печат логорске војне цензуре са ознаком ’Gepruft’ (проверено, прегледано)”, наводи Тикић.

Група официра с војним свештеником (у средини) у Офлагу 13-Б у Нирнбергу Фото: Архива породице Пејовић

На фотографији из Нирнберга може се видети, према Тикићевим речима, да су припадници Вермахта донекле поштовали одредбе Женевске конвенције јер су заробљени официри могли да на униформама задрже војничка и официрска знамења – кокарде на капама, еполете са чиновима, официрске опасаче с упртачима, одликовања. У средини фотографије се види и православни војни свештеник с епитрахиљом преко груди, а на ниском столу тањир с водом за освећење и свећом, што приказује да је у овим логорима била дозвољена и верска служба за заробљенике.

„Официрски логори били су засебни, за разлику од подофицирских и војничких. Заробљени официри нису имали обавезу да раде, уколико сами нису изразили жељу, док су подофицири и војници морали да иду на обавезан рад, у фабрикама или на пољопривредним имањима. Логори су били опасани бодљикавом жицом, с високим дрвеним стражарским кулама и наоружаним стражарима, а у њима су уз дозволу логорских власти могле да се одржавају спортске и културне манифестације”, наводи Тикић.

Да је таквих манифестација ипак било и у подофицирским логорима, сведочи и друга фотографија коју објављујемо. На њој је овековечена фудбалска утакмица између југословенских и француских заробљеника. Ова фотографија је настала у заробљеничком логору Сталаг 11-Б, такође у Немачкој.

Говорећи о „Политикином” серијалу „Заробљеници Априлског рата”, Тикић наводи да је њиме покренута врло значајна тема коју „у нашој историографији досад нико није систематски и свеобухватно истражио и обрадио”.

„Вероватно је некадашња владајућа идеологија пресудила оваквом до данас индиферентном ставу према делу наше војне националне историје”, закључује Тикић.

Димитрије Буквић