Политика, 24. 9. 2023, Српски повратници због страха напуштају Озрен

Тумаре, Озрен, Лукавац ФБиХ Фото: Глас Српске

Подручје Тумара у последњих месец и по, због нарушене безбедности, прво су напустиле две српске породице, а недуго затим још две, рекао је председник ове месне заједнице

Бањалука – Четири српске породице одлучиле су да напусте малено повратничко село Тумаре на Озрену, смештено у Федерацији БиХ, чији су се становници минулих месеци и година суочавали с честим нападима, застрашивањем и мистериозним нестанцима. У селу Тумаре нападнута је педесетогодишња Радмила Симић, која је недавно пронађена свезана у властитој кући. Старица Јованка Ђурић, која је нестала 30. јула, још није пронађена. Претходно су у том селу нестале још две особе, а полиција до сада није успела да реши ове случајеве.

„С подручја Озрена у последњих седам година нестало је укупно пет српских повратника, од којих су троје из села Тумаре. Нико до данас није пронађен, о тим људима се ништа не зна. Мештани су ћутали, живели у страху, бринули да се не понови, али сада је већ дошло до грла”, каже за „Политику” Ђорђе Радановић, председник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ.

Председник месне заједнице Тумаре Љубиша Мијатовић изјавио је да четири породице напуштају Озрен због страха за безбедност. „Подручје Тумара, у последњих месец и по, због страха су прво напустиле две српске породице, а недуго затим још две”, каже он.

Неуобичајено за сеоски живот, кућна врата повратника на Озрену закључана су и преко дана.

„Млади су и летос кренули да крче имања, али последњи случај их је поколебао. Надам се да их та дешавања неће омести да се врате на своје”, истакао је Мијатовић и напоменуо да нико нема право да узнемирава повратнике у Српској, као ни у Федерацији БиХ.

Према попису из 1991. године, Тумаре је насељавало око 700 становника, а данас њих око стотину, док је на ширем простору живело око 2.500 Срба.

Забрињавајућа дешавања на Озрену нису изузетак, јер српски повратници живе тешко и у страху и у осталим деловима ФБиХ. Од предратних 542.879 српских житеља, мали број се вратио у Федерацију БиХ, изузев у четири општине са српском већином, као што су Дрвар Гламоч, Босански Петровац и Босанско Грахово. Остатак Федерације БиХ готово је у потпуности без Срба. У том ентитету данас их живи 36.000.

У Одбору за заштиту права Срба у ФБиХ недавно су скренули пажњу на податак омбудсмана БиХ по којем од 171 запосленог у Федералној управи за инспекцијске послове ниједан није српске националности. У овом одбору стално указују на сличан дисбаланс и у осталим институцијама у том ентитету.

„Институције ФБиХ не поштују уставну обавезу да запошљавају Србе, којих би у органима тог ентитета требало да буде запослено 19 одсто, јер је пре рата толико нашег народа живело у том делу БиХ. На пример, у администрацији у општини Илијаш, која је до рата била већински српска, запослена је само једна Српкиња. Срби у ФБиХ системски су уништавани, а Бошњаци у Српској масовно су се вратили и уклопили се у заједницу. То је Србима у ФБиХ онемогућено”, каже Радановић и подсећа да „у нетранспарентном поступку у Федерацији БиХ 200.000 Срба хоће да оставе без земље”.

Наводи да су гробља и цркве стална мета напада, те да у ФБиХ има 200 места где су Срби раније живели, а више их нема ни на мапама. „Волео бих да било који амбасадор прстом покаже било које бошњачко село у Републици Српској па да га заједно обиђемо и видимо да ли има воду, струју, пут… А да онда покаже неко српско село у ФБиХ, па да одемо и тамо и видимо да ли је тамо можда нешто уложено и како људи и данас у тим селима живе без воде и струје. Срби у селима око Бихаћа, Дрвара, Ливна ни данас немају воду, струју ни асфалтиран пут”, каже Радановић.

 
Младен Кременовић