Политика, 25. 2. 2025, Гробови српских жртава Првог светског рата у 40 држава

Агиос Матеос: Споменик војницима Дринске дивизије Фото: Вечерње новости, Игор Мариковић

Гробови Срба остали су и у Албанији, Грчкој, Румунији, Италији, Француској, Тунису, Алжиру, Бугарској, Мађарској, Немачкој, Пољској, Чешкој, Словачкој, Турској, Швајцарској, Белгији, Холандији…

Ужице – Ни данас се не заборавља да су Србија и њен народ током Првог светског рата претрпели велике губитке: не само у крвавим биткама њене војске него и у многобројним злочинима непријатеља против цивилног становништва, заразним болестима које су односиле животе, умирањима Срба у заробљеништву и интернацији. Након тог рата подизана су многа спомен-обележја палим ратницима. О томе сведочи поставка „Меморијали Првог светског рата у фондовима и збиркама Архива Југославије”, отворена у Историјском архиву у Ужицу поводом Дана државности Србије.

„Прецизан број жртава Краљевине Србије током Првог светског рата никад није утврђен, а најчешће претпоставке се крећу око броја од милион жртава. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је након рата као званичан број презентовала 1.247.345 жртава”, наводи др Ненад Лајбеншпергер у каталогу за ову изложбу (лане представљену у Београду).

Гробови Срба нису остали само на бојиштима у данашњој Србији и државама региона него и у Албанији, Грчкој, Румунији, Италији, Француској, Тунису, Алжиру, као и тамо где су били заробљени и интернирани: Бугарској, Мађарској, Немачкој, Пољској, Чешкој, Словачкој, Турској. Српски војници су гробна места добили и у Швајцарској, Белгији, Холандији… Непотпуни подаци говоре да се кости српских војника налазе у преко 40 држава света.

Подизање српских ратних меморијала почело је још док је Први светски рат трајао формирањем војничких гробаља. Најзначајније обележје које су Срби подигли током тог рата је на Кајмакчалану: на иницијативу регента Александра на врху планине Ниџе подигнута је спомен-капела погинулим борцима. Између два рата следи уређивање ратничких гробаља, спомен-костурница на месту славних битака, споменика широм Краљевине. Најзначајније спомен-обележје међуратне Југославије је Споменик Незнаном јунаку на Авали, следеће споменик Победник на Калемегдану, а треће је Споменик захвалности Француској, истиче ова изложба.

У социјалистичкој Југославији жртве и хероји Првог светског рата пали су у други план. Тај заборав, међутим, није био потпун, одређена пажња указивана је традицијама Великог рата и одржавању споменика. Највећи број тих спомен-обележја на свом месту је остао и у Титовој држави, чак и у центрима градова, многи су као културно наслеђе стављени под заштиту државе. „Најзначајнији подухват био је завршетак спомен-костурнице у Лазаревцу, вероватно највеће са посмртним остацима из Првог светског рата на територији Србије. Споменик Незнаном јунаку био је и у социјалистичкој Југославији једно од места сећања за војнике страдале током ратова.”

До помака је дошло осамдесетих година 20. века, када се свест о значају Првог светског рата и његових жртава поново подиже у српским крајевима Југославије. „На крилима тога у Београду су подигнуте спомен-бисте српским војводама из Великог рата Радомиру Путнику, Живојину Мишићу, Степи Степановићу и Петру Бојовићу. По уласку у нови миленијум у Србији се тај тренд наставио с новим жаром, па се приступило обнови меморијала из Првог светског рата и подизању нових. У Архиву Југославије чува се грађа која говори о тим меморијалима”, пише др Ненад Лајбеншпергер.

Бранко Пејовић