Политика, 28. 2. 2023, Потрага за делима из библиотеке Деспота Ђурђа

Смедерево, тврђава и пруга пре експлозије, између два рата Фото: Архива

Народна библиотека Смедерева формира владарску смедеревску виртуелну библиотеку прављењем дигиталне копије и скенирањем фрагмената рукописа који су припадали средњовековној библиотеци деспота Ђурђа Бранковића.

Смедерево – Деспот Ђурађ Бранковић је био један од најобразованијих српских средњовековних владара. Знао је старословенски, грчки, латински, мађарски и турски језик. По његовој заповести урађена је наша најлепша средњовековна повеља, издата у манастиру Есфигмену, на којој је приказан деспот са супругом и децом. Био је зналац књига, окупљао је добре писаре, водио рачуна о квалитетном преводу и препису рукописа. Зато и не чуди што је у Смедереву, средњовековној престоници, формирао и дворску библиотеку, брижљиво сакупљајући и чувајући вредне рукописе.

Нажалост, средњовековно књижевно наследство Смедерева није смештено у овом граду. После пада Смедерева, кроз векове овдашњи рукописи обрели су се у фондовима културних установа широм Европе.

Данас је фонд непостојеће библиотеке из средњег века скоро немогуће реконструисати. Али према записима и посветама на појединим рукописима, утиснутим хералдичким знаковима, захваљујући преданим истраживачима попут Димитрија Богдановића, Милана Кашанина, Ђорђа Радојичића, а посебно доктора Леонтија Павловића, установљено је да су 24 рукописа сигурно припадала дворској библиотеци деспота Ђурђа Бранковића, рекла је Марина Лазовић, директорка Народне библиотеке Смедерева, на предавању које је ова установа уприличила заједно са музејом у Смедереву у оквиру изложбене поставке „Рукописна средњовековна баштина Бранковића”.

Како би сачувала културно наследство града, Народна библиотека Смедерева је одлучила да формира владарску смедеревску виртуелну библиотеку тако што ће прикупити дигиталне копије или скениране фрагменте рукописа који су припадали средњовековној библиотеци деспота Ђурђа Бранковића.

Међутим, одређени број рукописа се налази у иностранству што отежава прибављање копија. Српски псалтир, писан на папиру, крајем 14. века, на 229 листова, чији су главни наслови и иницијали писани златом, од 1802. године се налази у библиотеци у Минхену. Прошле године уз помоћ овдашњег музеја, у Смедерево је стигло фототипско издање из 1972. године. Мађарска илустрована хроника, чији је оригинал припадао деспоту као поклон галског краља Карла Седмог, налази се у Националној библиотеци у Будимпешти. Међу књигама ван наше земље је и чувени Српски рукопис у Паризу на 29 листова о преносу моштију Св. Луке у Смедерево, а ту су и Минеј, деспотов поклон митрополита Генадија, који се налази у Паризу, затим Посни триод, писан за деспота Ђурђа 1434, а налази се у Државном историјском музеју у Москви, као и Цетињски родослов у коме је Тужбалица над Ђуђем за коју се претпоставља да је дело патријарха Арсенија, који је пратио деспота Ђурђа Бранковића у избеглиштво, присуствовао преносу моштију јеванђелисте Луке из Рогоса у Смедерево 1453. године. Међу рукописима које се данас налазе на Светој Гори су: Антологион који је литургијског карактера, Шестодневник Златоустов, писан за Ђурђевог сина Гргура, садржи 32 беседе на тему стварања света и много је читан у Хиландару. Ту је и Шестоднев Јована Златоустог, писан за Ђурђевог сина деспота Лазара, на око хиљаду страна, као и Минеј за месец мај, књига која је такође била део деспотове библиотеке.

Један број средњовековних рукописа ипак се налази у Србији. Већина се чува у Музеју Српске православне цркве: Браничевска лествица, препис лествице Светог Јована Синајита, Псалтир са последовањем, у две књиге писао је доместик Стефан у Смедереву за деспота Лазара, затим Житије и слова Светог Јована Златоустог, Зборник разних дела (Слово љубве, Записи писара Давида и друго), писан за Гргура и Лазара Бранковића, Смедеревско четворојеванђеље, који је неко време био у Раваници. У Патријаршијској библиотеци у Београду налази се Зборник који садржи житије, службу о преносу моштију Светог јеванђелисте Луке и Похвално слово светитељу Луки, док се у библиотеци манастира Дечани налази Требник служабник, који је писао монах Никандар 1453. године у Смедереву. У Народној библиотеци Србије је одломак из овог рукописа.

Тренутно рукопис Браничевска лествица проучава и припрема за штампу са коментарима професор Филолошког факултета Томислав Јовановић. Договорили смо се да Народна библиотека у Смедереву буде издавач те значајне публикације, каже Марина Лазовић.

Подаци о неким рукописима из библиотеке деспота Ђурђа Бранковића постоје само у другим документима тога времена или су рукописи уништени. Смедеревска библиотека је већ предузела конкретне кораке у циљу прибављања дигиталне грађе за виртуелну владарску библиотеку. Тако је, по речима директорке Лазовић, са управником Руске националне библиотеке у Санк Петербургу, договорено преузимање српских, па и смедеревских рукописа у дигиталној форми, али и посредовање у вези са смедеревским рукописима у фондовима културних установа у Москви. Такође, са управницима Патријаршијске библиотеке и Музеја СПЦ договорено је да посредују код Синода СПЦ за дозволу за увид у рукописе из Ђурђеве библиотеке који се налазе у њиховим фондовима, док ће Национална библиотека у Београду омогућити приступ сајту својих дигитализованих рукописа.

Сигурни смо да ћемо формирањем виртуелне библиотеке деспота Ђурђа Бранковића, уз Смедеревску тврђаву и сталну поставку у музеју у Смедереву, где су изложени предмети са двора деспота, допринети очувању споменика српске средњовековне историје и културе као дела духовног блага српског народа за будућа поколења у Смедереву и Србији, нагласила је Марина Лазовић.

Оливера Милошевић