Смедерево: Помен убијенима на обали Језаве, 1944-1945. Фото: Политика, О. Милошевић
Ухапшени су одвођени из својих кућа кроз град само у доњем рубљу, носећи на грудима табле са натписима који су их означавали као народне непријатеље
Смедерево – Осам деценија навршило се откако су на обали реке Језава у Смедереву, код ушћа у Дунав, убијени Смедеревци које су партизанске власти преким судом прогласиле издајницима и сарадницима Немаца. У ноћи 16. и 17. октобра 1944. почела су хапшења, а потом и убијања имућнијих домаћина, свештеника, интелектуалаца, младежи и антикомуниста, а масовна погубљења од стране Народноослободилачке војске Југославије трајала су до половине новембра. Егзекуције су извршаване ноћу, а таквих језивих ноћи крај Језаве било је двадесетак, према тврдњама историчара.
Ухапшени су одвођени из својих кућа кроз град само у доњем рубљу, носећи на грудима табле са натписима који су их означавали као народне непријатеље и ратне профитере. Појединачна убиства су настављена све до марта 1945. године. До данас није утврђен тачан број погубљених. Према неким изворима реч је о око 200 Смедереваца, али има и тврдњи да је убијено чак између 600 и 1.500 људи. Професор Небојша Јовановић, аутор књиге „Самртна јесен смедеревска”, сматра да је тај број жртава преувеличан јер је у оно време Смедерево имало десетак хиљада становника. У својој књизи побројао је 162 имена, док се 242 грађана воде као нестали, а многи су страдали на другим стратиштима, сматра он. Колико год да их је убијено, а то није утврдила ни комисија формирана 2002. године, страдали су без права на суђење, без гробова.
Неколицина грађана Смедерева већ три деценије сваког новембра окупља се на овом стратишту где се служи опело жртвама. Предвођени Удружењем „Језава” одавно апелују на градске власти да се на овом месту направи нека врста спомен-обележја у знак сећања према суграђанима који су свирепо убијени. Данас на месту страдања стоји само дрвени крст пободен у земљу, а около њега „бувља пијаца”. Још језивији призор затачен је ових дана – крст је доспео на дрво које се налази на том месту, а није познато да ли је продавцима на бувљаку сметао или га је неко ставио на „безбедније” место. Учесници помена затекли су и гомилу смећа.
Прича је додатно закомпликована, барем у јавности, плановима за изградњу марине која се налази баш преко пута стратишта. Како су из „Језаве” тврдили, План детаљне регулације предвиђа да на овом месту буде бензинска пумпа намењена пловилима. То би значило да ће се цистерне укопавати међу кости жртава, сматрају у овом удружењу.
Дилеме за „Политику” разрешава градоначелница Смедерева Јасмина Војиновић, која каже да предстоји састанак са Агенцијом за управљање лукама на ову тему, те да она сматра да није баш то место предвиђено за пумпу.
– У супротном, град то неће дозволити и тражиће се друго решење – тврди Војиновићева.
Она најављује изградњу спомен-парка са пригодним спомеником страдалима, већ у идућој години. Пројекат је, како сазнајемо, већ завршен, а о детаљима ће јавност тек бити упозната, тврди градоначелница.
Оливера Милошевић
