Међу једанаест погинулих цивила био је и двогодишњи дечак Марко Симић. Отац Владан га је тог дана извео у шетњу до стричеве продавнице у погођеној згради. Када је грунуло, отац је покушао да загрљајем заштити синчића. Заједно су отишли у смрт
Нови Пазар – Пре 24 године 31. мај био је сунчан и топао дан. И Новопазарци су, као и сви у држави живели у мучној неизвесности и страху, између завијања сирена које најављују ваздушну опасност.
Тачно у 13.25 часова, после злослутних сирена, грунуло је. Између стамбених зграда код аутобуске станице дигла се димна печурка. На стамбеној згради Р-74 у Улици Стевана Немање у центру града остали су да зјапе сабласно отвори уместо прозора и тераса. Око зграде гомиле поломљеног стакла и полупаних аутомобила. Страх, неверица, јауци…
Касније се сазнало да је пројектил НАТО агресора овде усмртио 11 Новопазараца. Сви су били цивили, који су се ту задесили случајно.
Међу њима је био и двогодишњи дечак Марко Симић. Отац Владан га је тог дана извео у шетњу до стричеве продавнице у погођеној згради. Када је грунуло, отац је покушао да загрљајем заштити синчића. Заједно су отишли у смрт.
Новинарка локалне телевизије Драгица Биорац није стигла да сину однесе сладолед. Њено раскомадано тело препознали су по остатку џемпера и свесци са рецептима за колаче. Вест о њеној погибији на њеној телевизији прочитали су други. Марко Роглић никада није завршио први разред гимназије. Тог дана ишао је до школе да се распита када ће поново да почне настава. Када је НАТО авион бацио свој смртоносни терет, Марко је био баш испред погођене зграде. Његово тело препознали су по патикама.
На овом месту погинули су и Звездан Јајић, Дејан Милошевић, Миодраг Никић, Ђорђе Пантовић, Голуб Ратковић, Драган Симовић и Радун Вранић. Још двадесетак Новопазараца и сада у телу носи гелере, а у души трауме и сећање на овај дан.
Родбина, познаници, представници локалне самоуправе, војске и полиције сваке године се 31. маја окупљају поред споменика на месту највеће трагедије у новијој историји Новог Пазара, да оживе сећање, запале свеће, положе цвеће и још једном поставе питање које увек остаје без одговора – зашто су њихови најмилији убијени.
Од снаге бомбе оштећени су и оближња Основна школа „Братство”, дечји вртић, дом здравља, неколико пословних објеката, а од силине експлозије многе породичне куће у овом делу града остале су без црепа на крововима.
У близини бомбардоване зграде није било никаквих објеката које би агресор могао да уврсти у „легитимне циљеве”. Касарна на другом крају града, одавно празна, небројено пута је гађана, бомбе су ту помериле сваки камен.
Челници НАТО-а су и новопазарске жртве сврстали у колатералну штету.
Славка Бакрачевић