Политика, 5. 4. 2025, Ноћ када је НАТО од Алексинца направио „српску Хирошиму”

Алексинац после НАТО бомбардовања 5. априла 1999. године Фото: Фонет, архива

Мирно вече у Алексиначком Поморављу је 5. априла 1999. претворено у смрт. У ноћи ужаса, када је погођено срце градића на Моравици и Јужној Морави, убијено је 12 житеља овог града

На данашњи дан пре 26 година у 21.35 авиони НАТО алијансе сравнили су пројектилима Алексинац са земљом. Био је то други напад, јер су прве бомбе испаљене на овај град 26. марта увече, око 20.15. Мета је била индустријска зона између ауто-пута Ниш–Београд и Јужне Мораве и центра варошице – Пољопривредни комбинат, главна аутобуска станица, погони конфекције, две ауто-школе, познати мотел „Морава”… Срећом, нико те вечери није страдао.

Сирене за ваздушну опасност су се 5. априла 1999. године огласиле у 19.55. Мирно вече у Алексиначком Поморављу претворено је у несрећу и трагедију – у смрт. У ноћи ужаса, када је погођено срце градића на Моравици и Јужној Морави, убијено је 12 житеља Алексинца. Срушено је педесетак породичних кућа, два велика стамбена објекта са преко стотину станова, зграда Дома здравља, разорени су Хитна помоћ и друге здравствене службе, пословне зграде, трговине и локали, образовне установе…

Уз солидарну помоћ у муци спасилаца и комшија до свитања у улицама Вука Караџића и Душана Тривунца извлачени су из рушевина погинули и тешко рањени. Возилима Хитне помоћи из Ниша, Крушевца, Сокобање, Прокупља и других градова превезено је око 30 најтеже повређених у Клинички центар у Нишу. У Општој болници у Алексинцу, која је само чудом није погођена бомбама, збринуто је два пута више рањених…

Сутрадан, пре подне 6. априла, на осуду овог злочина у целом свету стигло је објашњење НАТО-а да је реч о „колатералној штети”. Алексинац су 6. априла 1999. посетили многи домаћи и страни новинари, представници амбасада и други званичници који су немо посматрали последице разарања пројектила НАТО-a. Алексинац је тада назван „српском Хирошимом”.

Током 11 недеља бомбардовања Алексинца и околине испаљено је 65 пројектила, сам град погођен је са 21 ракетом. Погинуло је укупно 20 цивила. Теже и лакше је повређено више од стотину грађана, срушено је потпуно 50, значајно урушено чак још 688 породичних кућа… Неусловно је после бомбардовања за становање и живот било 755 станова. Од 24. марта до 11. јуна уништена је целокупна привреда и значајним делом саобраћајна инфраструктура, алексиначко здравство, школство и култура.

И пред сам краја бомбардовања, 28. маја, Алексинац је био мета агресора. Тада је на становнике Новог насеља испаљено осам пројектила. Погинуло је још троје становника овог градића, а десетак ја повређено и рањено. На раскрсници светова и „насред балканске промаје”, како је некада написао алeксиначки песник Братислав Милановић, судбина је Алексинцу одредила „да настаје и нестаје, да буде симбол страдања, али и увек после тога, попут феникса, симбол уздизања”. И да заувек остане незаборавна из 1999. године „српска Хирошима”, у којој се, нажалост, и даље не зна хоће ли и да ли икада бити залечене ране безумља и бесмисла од пре 26 година. Нешто ипак сви знају и то се никада не може изменити – вечно ће живети овај град и људи у њему.

Тома Тодоровић