Политика, 5. 8. 2023, Озрен Милановић: Како је амерички „Сторм” постао хрватска „Олуја”

Извештај хрватског амбасадора у Вашингтону Жужула о састанку на америчким прохрватским завереницима Фото: Политика, printscreen

Кодно име „Сторм” смишљено је у Пентагону а Хрвати су потом користили превод те речи-ознаке, тако да да нису чак ни аутори имена те ратне операције у којој је учествовало око 1.200 плаћеника, махом Американаца

Навршило се 28 година од највећег етничког чишћења у Европи после Другог светског рата, а Олуја“, злогласни поход америчких ваздухопловних снага, хрватске војске и полиције и Хрватског вијећа одбране (војска Хрвата у БиХ), страшни је злочин који није кажњен.

Мада то желе да сакрију од светске јавности, у операцији „Олуја” директно на терену, учествовало је око 1.200 плаћеника, махом Американаца, са неутралним војним ознакама. Припадници “ипсилон” одреда су практично командовали акцијом, користећи Авакс мапе и сателитску подршку из војне базе Авијано у Италији. Хрватски генерали, без ратног искуства и с чиновима добијеним због тога да то изгледа као озбиљна војска, само су марионетски спроводили наређења Американаца.

Кодно име „Сторм” смишљено је у Пентагону а Хрвати су потом користили превод те речи-ознаке, тако да нису чак ни аутори имена те ратне операције.

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију је операцију „Олуја“ у првостепеној пресуди хрватским генералима Готовини и Маркачу окарактерисао као удружени злочиначки подухват, са циљем трајног и присилног протеривања Срба са простора Републике Српске Крајине.

Иако је било очигледно да је ова агресија спроведена с намером етничког чишћења Срба, Савет безбедности УН, осим „снажне осуде хрватске војне офанзиве великих размера“ у Резолуцији 1009/95, није донео било какве казнене мере против агресора.

Уз прећутну сагласност међународне заједнице изведена је злочиначка офанзива током које је за четири дана убијено око 1.850 Срба и са вековних огњишта протерано више од 250.000 наших сународника из северне Далмације, Лике, са Баније и Кордуна – простора у саставу Републике Српске Крајине који су били под заштитом Уједињених нација.

„Олуја” није само хрватски већ и амерички и муслимански злочиначки подухват над Србима, показују хашка документа.

Убилачки талас пренео се и на српске просторе у Босни и Херцеговини. Пети корпус Армије БиХ уз свесрдну помоћ хрватских снага, обрушио се на 13 српских општина, од Грахова до Приједора. Прогнано је 125.000 Срба.

Стравичном погрому који је започео нападом на Книн, у зору 4. августа 1995. године, претходио је брионски састанак Фрање Туђмана са генералима а Транскрипти тог завереничког скупа, који је трајао 110 минута, показали су праве намере државе Хрватске. Оне су сажете у Туђманове речи:

– Да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану, односно да оно што нећемо одмах захватити да може да капитулира у неколико дана.

 

У транскрипту се налази и ова његова изјава… То хоћемо и ми а и наши савезници Американци…”

Док су се у јавности током ратова деведесетих, Американци залагали за мировна решења и преговоре, иза затворених врата управо су они били та ратнохушачка страна која осим што је снадбевала Хрвате оружјем, вршила војне обуке, они су и директно координисали војне операције хрватске војске над српским цивилним становништвом.

Поред бројних доказа који су изнесени током протеклих година, а који говоре о директном учешћу САД на страни муслимана и Хрвата током ратова деведесетих, у прилог иде и објављивање поверљивих документа који су коришћени и као доказ у Хашком трибуналу. Реч је, на пример, о службеној белешци сачињеној после састанка припадника хрватске амбасаде са америчким изасланицима где је Хрватима објашњено како да се спроведе подухват “Олуја”.

Тог 31. јула 1995. само четири дана пред злочиначку операцију Олуја одржао се тајни састанак хрватског амбасадора у САД Миомира Жужула, Петра Шарчевића и Синише Петровића са тадашњим државним секретаром Ричардом Холбруком, амбасадором Робертом Фрејзером и актуелним амбасадором у Србији Кристофером Хилом.

На поменутом састанку америчка страна наводи да су Американци веома задовољни успехом такође заједничке акције американаца и хрватске армије на простору Западне Славоније, односно операције “Flash” (Бљесак) приликом које је протерано преко 18.000 Срба из својих домова, приликом чега је 283 људи убијено и нестало, међу којима је 57 жена и деветоро дјеце.

Американци на састанку додају да је њихов савет поводом јачања савеза хрватске и муслиманске војске уродио плодом приликом ратних дејстава на подручју Бихаћа:

„Амерички су представници честитали на последњим војним успесима хрватских снага, изричито исказујући задовољство таквим развојем догађаја. Тиме се с једне стране отклања војна опасност за Бихаћ, а истодобно, они ситуацију задовољно проматрају у контексту јачања Федерације БиХ, коју сматрају “својим чедом” – стоји у поменутом извештају.

Жужул у извештају даље наводи да је америчка страна тражила да Хрвати не наседају на преговоре са Србима већ да проблем Срба у Српској Крајини мора да се реши војним путем.

Амбасадор Жужул пре три године у једном интервјуу је рекао дословце:

„Председник Туђман је одобрио министру Шушку да потпише уговор с америчком консултантско-војном компанијом МПРИ чији је задатак био да изгради структуру хрватске војске. И друго, досад мање познато, ангажпвали смо Полу Добриански, бившу помоћницу америчког државног секретара у Бушовој администрацији, да нам пружа дипломатску подршку и канцеларију адвоката Дејвида Ривкина као правног саветника за подручје војних и ратних операција.

Иначе, правни наследник америчке компаније МПРИ, која је саучествовала у прогону Срба из Хрватске 1995. године, према нагодби коју је склопио са тужиоцем – групом грађана „Крајинске жртве геноцида“ уплатио је пре седам година донацију од 1,4 милиона долара хуманитарне помоћи прогнанин Крајишницима.

Ма питање – када је у тим хрватско-америчким разговорима одлучено да се иде на војно решење, Жужул одговара:

„Негдје крајем 1994. Срби су са својим офанзивама у БиХ 1995. водили према томе да друге опције више није било… Хрватској у то време озбиљно претио кипарски сценарио, УНПРОФОР је чувао српску окупацију. Ми смо пак претили отказом мандата УНПРОФОР-у, а пре самог одласка у Копенхаген фингирали смо да крећемо у војну операцију. Светске су агенције објавиле снимке великих покрета хрватске војске. Кад смо слетели у Копенхаген, дочекало ме десетак порука Ричарда Холбрука. Није му баш било драго када сам му касније открио да су сви ти велики покрети хрватске војске били фингирани и заправо снимљени у једној нашој касарни.

Треба рећи да данас сличну ситуацију имамо и данас на Косову и Метохији и то управо са америчким амбасадором Кристофером Хилом где се на потпуно исти начин залаже за мир са албанским сепаратистима док америчка војска на простору јужне српске покрајине врши обуке албанских сепаратиста, прави војне базе и довлачи оружје.

Озрен Милановић