Политика: 6. 9. 2022, Момчило Павловић: Лесковачки шести септембар 1944. године

Разорени Лесковац 6. септембра 1944. године Фото: Политика

Лесковац је само један од градова и циљева које су савезници бомбардовали широм Европе. Али, разорно бомбардовање Лесковца и страдање великог броја цивила несразмерно је постигнутом војном циљу

Лесковац, среда, 6. септембар 1944. година. Сунчани дан. Са оближњег брда бригадир Меклејн, шеф савезничке мисије при Врховном штабу, који је са својим сарадницима и Кочом Поповићем, командантом Главног штаба Србије разрађивао планове заједничке савезничко-партизанаске операције „Ретвик”, посматра беле куће Лесковца на јесењем сунцу… „Док сам тамо стајао и чекао настојао сам да своје мисли усредсредим на немачки гарнизон и посаде немачких тенкова, а да не мислим на становништво градића – ситне земљопоседнике, трговце и железничаре, старце, жене и децу, што су ходали улицама за својим свакидашњим послом… А онда догодило се оно што смо чекали; зачуло се зујање мотора… Погледавши увис, спазили смо на великој висини неколико редова авиона како јуре док им се крила блистају на сунцу. Сељаци су их бројали: шест, десет, двадесет, тридесет, још их никад нису видели толико. Ето их већ над циљем. У тај час одједном се учинило као да је читав Лесковац одлетео у ваздух у правом огранку прашине, дима и рушевина. До наших ушију допрла је страшна бука тако јака да се чинило као да ће нам прснути бубне опне. Када смо поново погледали у небо, летеће тврђаве и даље су летеле спокојно, али сада као већ као сребрнасте тачке у даљини… Остаци Лесковца лежали су пред нама покривени димом док је неколико кућа обавио жестоки пламен. Чак су и партизани били потрешени”.

Испод овог описа крије се најтрагичнији дан у историји Лесковца. Тога дана, 542 авиона полетело је са аеродрома у јужној Италији да бомбардује циљеве у Румунији, Мађарској и Југославији: ранжирну станицу у Новом Саду, мост на Сави у Београду и трупе у Лесковцу. Четири бомбардерске групе добиле су посебне задатке. „Запамтите” – стоји у објашњењу циља – „ управо пре циља ћете прећи малу реку. Обратите пажњу на ’M’ окуку и на мало село на тој окуци. Обратите пажњу на два пута која се спајају управо на ивици града, долазећи са североистока и запада. У центру града ћете можда моћи да видите две главне улице које иду правцем север-југ. На западној страни града ћете видети две изграђене зоне. Ваш циљ је кружна зона, источно од раскрснице… Обратите пажњу на булевар између те две области и на кружни лавиринт улица. Ваша тачка напада у центру зоне циља је овална мрежа улица. Река тече кроз центар града правцем север-југ и иза је вашег циља.” Циљ напада концентрација непријатељских војника „од чега су 15.000 Бугари и извесна количина наоружања, укључујући и мали број тенкова.”.

Бомбардери су изнад циља били у 12 сати и 18 минута и за свега неколико минута сручили су на град бомбе са безбедне висине од око 7.000 метара. Сви авиони су бацили бомбе на град сем једног, који је две бомбе одбацио пре циља. Бомбе су избациване у серији, падајући на циљ у растојању од 8,3 метра и 16,5 метара.

У многобројним извештајима пилота (сваки пилот је био дужан да достави типски извештај о обављеној мисији) стоји да су углавном сви погодили ширу зону циља, сем неколицине који су пребацили циљ. „Град је потпуно прекривен димом”; „Бомбе су погодиле у подручје одређеног циља. Сувише много дима од бомби да би се могло добро осматрати. Верујемо да је наш део циља уништен”; „Добри погоци. Један следећи бокс пребацио циљ”; „Репни стрелац јавио о густом црном диму на циљу”; „Неке бомбе удариле у град. Један бокс ударио у југозападни део града”; „ Остатак бомби изгледа да је ударио у брдо „Цео град прекривен димом после удара”, само су неки пилотски извештаји.

„Чини се невероватним да је било које људско биће присутно у граду у време бомбашког напада избегло повреду”, стоји у једном извештају задовољних америчких пилота пошто су успешно обавили своје мисије без изгубљеног или оштећеног авиона.

До сада није утврђен тачан број погинулих, Верује се да је број настрадалих између 1.000–2.000, од око 24.000 колико је Лесковац бројао уочи рата. Године 1995. поименице је утврђено 819 настрадалих цивила, мада је последњих година тај број повећан. Ту нису урачунати немачки војници и њихови сарадници. Међу страдалим пописано је и 97 деце узраста до 10 година од којих су 32 малишана рођена у рату, дакле до четврте године живота. Један четнички извештај каже да је „до сада нађено око 2.000 мртвих поред толицког Лесковца, а рањених ни броја.” Локална историографија дуго је наводила цифру од 3.500 настрадалих. Један историчар је без навођења извора написао да су приликом бомбардовања Лeсковца погинула укупно 974 непријатељска војника од чега 242 припадника Недићевих оружаних снага и осам припадника немачке СС-дивизије „Принц Еуген”.

Разорени су уже градско језгро, зграда гимназије, железничка станица, најлукзузнији хотел „Костић”, многи јавни објекти, приватне куће… Локални лист „Наша реч” писала је после ослобођења Лесковца да је било срушено 475 зграда, а теже оштећено 1.275 објеката . Неколико стотина зграда било је лакше оштећено. Укупно, према овом извору 3.375 зграда, што је свакако претерано..

„Читави блокови зграда у центру града били су збрисани; велики број улица од бомби раскопан; многе улице потпуно затрпане материјалом од порушених зграда, тако да се поједине улице нису могле препознати… зјапе рушевине и многе рупе од бомби; штрчи разбацани материјал од рушевина, висе жице телефонске и електричне мреже и олуци од зграда; нахерени стубови прете сваком пролазнику… Лесковац је представљао праву пустош. Грађанство, из страха избегло у села. Овде онде, тек видите како промичу људи или жене, задихани и уплашени… ”

Зашто је бомбардован Српски манчестер, који од тог тренутка до дана данашњег неће повратити славу и глас просперитетног индустријског центра југоисточне Србије? Према извештајима америчке 15 ваздухопловне армије циљ је био концентрација трупа и тенкова у граду Лесковцу.

„Јављено је да је 20.000 непријатељских војника (15.000 од тога Бугара) у Лесковцу. Такође је јављено да је на том месту и мали број тенкова.”

Бугара у Лесковцу није било, јер су се дан-два раније, према партизанским извештајима, извукли према Власотинцу и Пироту. Тешко је утврдити тачан број непријатељских јединица, јер су биле у непрестаном покрету.

Лесковац је само један од градова и циљева које су савезници бомбардовали широм Европе. Али, разорно бомбардовање Лесковца и страдање великог броја цивила несразмерно је постигнутом војном циљу. И даље сматрам да морални аспект лежи у несразмери између огромног разарања и страдања великог броја цивила и постигнутог војног циља, као и у односу победника према жртвама бомбардовања.