Политика, 7, 10. 2024, Амерички медицинари на страни Србије у Великом рату

Америчка медицинска екипа у Београду, на челу са доктором Едвардом Рајаном Фото: Политика, Панон РТВ

У Историјском архиву Ужице отворена је изложба докумената о лекарима, хирурзима и медицинским сестрама, који су као чланови здравствених мисија притекли у помоћ нашем народу у периоду 1914-1918.

Помоћ Србији у страдањима Великог рата стизала је и из далеке Америке. Најпре од наших исељеника, који су вођени патриотизмом и емоцијама отаџбини први прискочили у помоћ, временом поставши јака добровољачка снага која је дала допринос пробоју Солунског фронта и победи над непријатељем. Из Сједињених Држава пристизала је и драгоцена помоћ у виду мисија у чијем саставу су били амерички лекари, хирурзи и школоване медицинске сестре. Сви они нису жалили труда и храбрости да у најтежим тренуцима помогну рањеним или од тифуса оболелим српским ратницима и цивилима.

О томе сведочи поставка докумената „Америчка медицинска мисија за Србију и српску војску у време Великог рата 1914–1918”, која је изложена у Историјском архиву Ужице, у оквиру низа програма обележавања 9. октобра, Дана града. Поставка је настала пре две године захваљујући Удружењу ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца, као и Министарству одбране Србије. Аутори су историчари Нада Петровић и Милан Тлачинац. Говорећи на отварању, Нада Петровић је указала на изузетан значај америчких здравствених мисија током Првог светског рата, подсетивши да је изложба 2022. уприличена поводом обележавања 140 година дипломатских односа Србије и САД. Говорили су и ужичка градоначелница Јелена Раковић Радивојевић, која је и отворила изложбу, као и директор Историјског архива Ужице Жељко Марковић. Отварању су уз остале присуствовали и ђаци овдашње ОШ „Стари град”.

Са изложбених паноа посетиоци могу да сазнају да је, упркос томе што су САД прогласиле неутралност на почетку Великог рата, тамошње јавно мнење било изузетно заинтересовано за судбину нападнуте Србије. Зато је амерички Црвени крст за рад у Европи почео августа 1914. да регрутује професионалне хируршке екипе са медицинском опремом и лековима. Прву америчку медицинску мисију у Србији чинила су три хирурга: шеф мисије др Едвард Рајан, др Џемс Донован и др Виљем Ахери, као и 12 медицинских сестара. Из САД су три такве мисије послате 1914. у Србију. Незаборавне су и заслуге богатог Американца Џона Фротингама, највећег српског добротвора за време Великог рата, који је у јесен 1914. Србији послао опремљену болницу (са четири лекара и шест болничарки), те финансирао отварање домова и другу бригу о ратној сирочади и напуштеној деци.

Када је у Србији избила велика епидемија пегавог тифуса, наша влада је преко лондонског листа „Тајмс” позвала стране епидемиологе да дођу и помогну. Одазвали су се лекари из Америке, Велике Британије, Холандије и Русије. Поједини амерички здравствени радници, попут др Џемса Донована и др Самуела Кука, смртно су страдали у тој хуманој мисији. Памти се и да су по завршетку рата САД биле прва светска велесила и друга држава у свету, после Норвешке, која је признала Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Бранко Пејовић