Политика, 7, 5. 2024, Дан када је Ниш засут касетним бомбама: Масакр оружјем које забрањују све међународне конвенције

Ниш, 7. мај 1999. НАТО бомбардовање Фото: RTVI.com

У агресији НАТО-а пре 25 година, 7. маја, први пут су бачене касетне бомбе на СРЈ и Србију. Убијено је 16 људи, а више од 50 повређено. Уништено је преко 125 стамбених зграда, изгорело је до пепела небројено породичних кућа, у ватреној стихији нестало је више десетина аутомобила

Пре четврт века на данашњи дан први пут после Другог светског рата, и први пут у агресији на СРЈ и Србију, из авиона НАТО алијансе бачени су смртоносни товари – Ниш је засут контејнерима с касетним бомбама. „Наранџасте убице”, које су свим међународним конвенцијама о ратовању забрањене, усмртиле су 16 људи, међу којима је била и 26-годишња трудница пред порођајем.

Злочиначка авијација северне алијансе, демонстрирајући сву своју силу и моћ, у два налета у размаку од само 12 минута – у 11.27 и 11.39 – извршила је најкрвавији напад у току агресије на Србију и миран и слободарски Ниш, на невине грађане. После с неба извршеног напада, остали су јаук, лелек и јецаји, који ни данас, после више од две деценије, не престају.

Буквално у једном трену, у тих нешто више од десетак минута, на Ниш су из злотворских авиона бачена четири контејнера с преко 500 „наранџастих убица”.

То мајско преподне почело је уобичајено – између злокобних сирена за ваздушну опасност накратко је велики број грађана Ниша био ван својих станова и кућа. Навикли да већ више од месец дана страхују и живе у склоништима и подрумима, излазили су само због преко потребних обавеза. Кренуле су Нишлије у набавку до продавница и пијаца и да се што пре врате на сигурно, не слутећи да ће се тог 7. маја 1999. године догодити један од најтрагичнијих злочина у новијој историји града, да ће то бити дан када су НАТО злочинци Ниш буквално завили у црно.

Касетним бомбама засути су део центра града на десној обали реке Нишаве, зграда универзитета (некадашње Моравске бановине), Шуматовачка улица, главна градска аутобуска станица, Тврђавска пијаца, здравствене станице, Булевар 12. фебруар, двориште историјске и културне заоставштине града из периода под Османлијама – запуштене Хасан-бегове џамије и шеталиште на нишавском кеју.

Љиљана Спасић пошла је до пијаце да купи и проба прве трешње. Убијена је и она и њена нерођена беба. Ова млада Нишлијка, и у то време одлична студенткиња медицине, била је у седмом месецу трудноће и носила је девојчицу. На тротоару код зграде универзитета гелер јој је пресекао вратну артерију… Искрварила је за само неколико минута. Да су преживеле бомбардовање, Љиљанина девојчица би данас имала година скоро колико и њена мајка у тренутку страдања.

Недалеко, само четрдесетак метара од места страдања Љиљане Спасић, испред малог ресторана у Улици Анете Андрејевић, преко пута Тврђавске пијаце у Нишу, погинула је млада конобарица.

А на супротном крају Ниша, смртоносне бомбе НАТО-а са малим падобранима ношене ветром пале су и на зграду Клинике за патологију. Убијених Нишлија било је у улицама Љубе Ненадовића и Љубе Дидића поред парка Чаир, тела су била и стотинама метара према Нишкој Бањи и удаљеном градском насељу Дуваниште. Повређено је било преко 50 људи.

Поред 16 убијених и преко 50 повређених људи, срушено је и уништено преко 125 стамбених зграда и солитера, изгорело је до пепела небројено породичних кућа, у ватреној стихији нестало је више десетина аутомобила. Нељуди су касетним бомбама погодили болнице, медицинске установе и здравствене станице, фабрике и складишта, школе, спортске и трговинске објекте… Посејали смрт.

Годинама после агресије, током које је Ниш чак 56 дана и ноћи непрестано био под узбуном и на мети ракета и пројектила агресора, Нишлије су страдале од заосталих и неоткривених „наранџастих убица” – погинули су пензионер поред Нишаве када је у башти нагазио касетну бомбу, мештанин у свом винограду када је бомба експлодирала док је пролазио између чокота… А деминери су проналазили неексплодиране касетне бомбе у фабрикама и индустријским погонима, на крововима предузећа и спортске дворане „Чаир”, у трави и жбуњу на обали Нишаве, у двориштима складишта и магацина, поред здравствених установа, саобраћајница и у пољима.

За овај погром, за незапамћену трагедију и за овај свирепи злочин нико до данашњих дана није одговарао, иако је одмах, истог поподнева 7. маја, сав слободољубив свет напад касетним бомбама окарактерисао као тешко кривично дело против човечности.

Ниш и Нишлије, али и цела Србија, никада неће заборавити најсвирепији злочин НАТО-а који се догодио 7. маја 1999. године.

Лажи Хавијера Солане

НАТО је после агресије, покушавајући да минимизира своје злочине, саопштио да је током 1999. године авијација алијансе са „само” 1.080 касетних бомби гађала 218 координата у Србији, од којих се 155 (координата) налазило на Косову и Метохији. Колико је то биле неистине говори чињеница да је само на Ниш пало више хиљада касетних бомби.

Генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана изјавио је после бомбардовања Ниша касетним бомбама „да су авиони алијансе промашили мету”. Никада, међутим, нигде није наведено која је то мета била… Према изворима из војске САД, поједини контејнери с касетним бомбама типа ЦБУ-87 нису се отворили изнад циља, како је планирано, него одмах након избацивања из авиона, због чега су „наранџасте убице” ношене ветром пале на друге локације унутар и ван града.

Није се крило да је задатак да на Ниш баци касетне бомбе добио, поред осталих, и холандски Ф-16. Након овог напада војна команда Холандије донела је одлуку да се прекине коришћење касетних бомби током бомбардовања, што није био случај с другим чланицама НАТО-а. Авиони британског Краљевског ваздухопловства су и након овог случаја наставили да их користе у нападима на цивилно становништво у нашој земљи и нису престали до краја агресије.

Тома Тодоровић