Политика, 8. 8. 2022, Августовска сећања на жртве усташа 1941. године

Корићка јама Фото: Горан Анђелић / Фронтал.рс

Тог ратног лета, у време Другог светског рата, на подручју данашње Хрватске и БиХ побијене су десетине хиљада Срба

Бањалука – Минула седмица за јавност у Србији и Републици Српској протекла је у знаку присећања и молитви за невине жртве страдале од усташког режима у Независној Држави Хрватској (НДХ) у време Другог светског рата, као и на цивиле страдале у етничком чишћењу у акцији „Олуја” у протеклом рату у време сецесије Хрватске од Југославије.

Сем помена за жртве злодела у „Олуји”, који већ неколико година заједнички организују Србија и РС, минуле седмице је у Меморијалном комплексу Шушњар у Санском Мосту обележено страдање, то јест покољ над 5.500 углавном Срба, али и Јевреја и Рома, који су убијени пре 81 годину, на Илиндан 1941.

Такође, јавност се минуле седмице помолила за жртве покоља од стране усташког режима који се догодио у Пребиловцима, малом месту између Требиња и Чапљине, где су 4. августа 1991. сахрањени посмртни остаци херцеговачких Срба, који су били жртве усташког геноцида који се десио на тај датум.

Шушњар је мало место у општини Сански Мост, на северозападу БиХ, које припада Федерацији БиХ. Терор над Србима почео је у мају 1941. године, када је у Санском Мосту забрањена прослава Ђурђевдана. Побуна српског народа угушена је стрељањем 27 Срба од стране Немаца, који су „за пример” потом обешени у градском парку у Санском Мосту. Два месеца потом припадници НДХ и немачке војске су започели масовна стрељања у Шушњару.

„Данас Србима говоре о геноциду, а у само пар дана јула и августа 1941. убијено је 5.500 Срба у Санском Мосту, 1.000 Срба убијено је у Босанској Крупи, 2.000 Срба у Кључу, 1.500 у Приједору, те више од 12.000 Срба на Гаравицама код Бихаћа”, подсетио је на комеморацији у Шушњару Радован Ковачевић, саветник српског члана Председништва БиХ Милорада Додика.

Историчари подсећају да је НДХ основала на десетине логора за истребљење Срба. Међу њима су и логори за децу, што НДХ издваја по бестијалности од других нацистичких режима. Први логор за истребљење Срба у НДХ основан је у Копривници, у просторијама фабрике „Даница” у априлу 1941. године, истог месеца када је установљена НДХ. Како наводе, неки од логора које је установила НДХ су и Крушчица код Травника, Керестинец, Јастребарско, Тења, Ђаково, Горња Ријека код Крижеваца, Река код Јастребарског, Лоборград, Цапраг код Сиска, те Винковци, Славонска Пожега и Бјеловар. Госпићка група логора (Јадовнo–Госпић–Паг) постојала је од почетка маја до августа 1941. године. За 122 дана тамо је убијено око 40.000 Срба. Овај логорски систем био је претеча система логора Јасеновац. О зверствима која су почињена у логору где је скончало на стотине хиљада невиних сведоче речи управника Јасеновца који су говорили да логор може да прими „неограничен број затвореника”.

У Пребиловцима код Чапљине (Херцеговина) почетком августа 1941. убијено је 826 Срба. У том селу тада су живела укупно 994 Србина. Већина убијених бачена је у јаму Голубинку, остали су убијени на кућном прагу. Педесет и четири српска домаћинства Пребиловаца су тим покољем заувек угашена, подсетили су бањалучки медији.

Рано ујутру, 4. августа, око 1.500 усташа напало је село, у ком су се иживљавали над женама и децом. Једина особа која се спасла и жива изашла из школе у Пребиловцима била је Мара Булут. Према њеним речима, усташе су вадиле бебе из колевки и разбијале дечје главе о зид школе пред очима мајки, извештавају медији у РС. Покољ, односно бацање преживелих у јаму Голубинка, трајао је пуних шест часова (од 7.30 до 13.30 часова). Према подацима који су утврђени на судском процесу у Мостару, за то време је у јаму Голубинку бачено 470 лица, и то 237 деце и 233 жене.

Накнадно је утврђено да је тога дана у јаму Голубинку бачено више од 500 особа. Такође је утврђено да су усташки злочинци пре и после 6. августа доводили мање и веће групе жртава у Шурманце осам пута и бацали их у исту јаму. Бестијалност и размере злочина навеле су италијанску војску да о злоделима извести Мусолинија, који је обавештен између осталог и о томе да је учитељица Стана Арнаутовић силована пред њеним ђацима и да су чак и девојчице од осам година биле силоване, а италијанског генерала Алесандра Лузана, који је писмом обавестио Мусолинија, згрозило је то што је у овом срамном чину учествовао и један свештеник Римокатоличке цркве.

Страшна зверства над српским цивилима почињена су у бањалучким насељима Дракулић, Мотике, Шарговац и рудник Раковац, где је 7. фебруара 1942. убијено преко 2.300 Срба. Стари Брод на Дрини и Милошевићи код Рогатице и Вишеграда је у пролеће 1942. постало место страдања за 6.000 Срба.

Током геноцида над Србима у НДХ људи су мртви или живи бацани у јаме. Најпознатија је Шаранова јама на Велебиту, дубока 42,5 метра, Равни Долац код Ливна, Голубинка код Чапљине, Коритска јама код Гацка, Капавица и Пандурица код Љубиња и многе друге. Уништаване су богомоље, а једна од првих које су порушене од режима НДХ био је бихаћки храм Свете Тројице. Тај храм је недавно обновљен, а због заслуга на обнови орден СПЦ добио је Хамдија Липовача, бивши градоначелник Бихаћа.

Младен Кременовић