Политика, Танјуг, 5. 5. 2024, Одржан помен жртвама првог хрватског усташког логора Даница у НДХ [Мапа]

Хрватски нацистички усташки концентрациони логор Даница у Крижевцима (15. април 1941- септембар 1942) . Данас спомен-дом Фото: Википедија

КОПРИВНИЦА – Српска православна црквена општина Копривница и Велики Поганац, у сарадњи са Већем српске националне мањине Копривничко-крижевачке жупаније и Већем српске националне мањине Града Копривнице, одржали су молитвени помен – парастос за Србе и жртве других националности страдале у усташком логору „Даница” током Другог светског рата.

Осим српских одборника, присуствовали су представници копривничких градских и жупанијских власти, локалних антифашистичких удружења и потомци жртава.

Обележавање је јуче почело заједничком пригодном молитвом великопоганачког пароха Бранислава Тодоровића и копривничког пароха Радована Димитрића, а наставило се разгледањем новоуређеног спомен-дома у коме се налази стална поставка под називом „Од Данице до Јасеновца”.

Том приликом испред Града Копривнице и Копривничко-крижевачке жупаније говор су одржали заменица копривничког градоначелника Ксенија Остриж (независна), и заменик жупана Ратимир Љубић (ХДЗ), док се у име ВСНМ-а Копривничко-крижевачке жупаније свима обратио потпредседник Гојко Лебан. Они су нагласили значај одржавања историјског сећања на усташки злочин из Другог светског рата.

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде

Даница је била први сабирни логор у НДХ, основан 15. априла 1941. и трајао је до септембра 1942. године. Смештен је на простору затворене истоимене фабрике хемијских производа. Кроз логор је прошло око 5.600 заточеника, а постоји поименични попис 4.348 логораша. Највише је било логораша српске националности, њих свеукупно 2.830 па 812 Јевреја, 504 Хрвата, 125 Рома, 30 Муслимана или Бошњака, 15 Црногораца и жртава других националности, преноси Танјуг.

Процене су да је у логору страдало између 200 и 300 логораша. За ова злодела су одговарали готово сви који су били чланови усташке логорске управе – изузев Стјепана Пижета. Један од главних ратних злочинаца међу њима, Мартин Немец 1947. јавно је обешен на тадашњим рушевинама логора, пише портал хрватског недељника Новости.