Деца око гуслара, Урош Предић (1882) Фото: Народни музеј Србије, Wikimedia Commons, Gmihail
Након што је Унеско одлучио да гусле уврсти на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства као део културног наслеђа Србије, амбасадори Албаније, Хрватске, Црне Горе, БиХ и, како се наводи, неких других земаља, поднели су тој организацији заједнички захтев за постизање консензуса о томе да ли овај инструмент припада византијској или арапској култури, пише Коха.
Декларацију је у име свих земаља представио албански амбасадор при Унеску Ферит Хоџа.
Албанци тврде, пише портал, да су гусле њихов традиционални инструмент и они га зову лаута, преноси Танјуг.
Тврди се, наиме, да су Албанија и тзв. Косово још пре неколико година покушали да овај музички инструмент региструју у Унеску као баштину свог културног наслеђа, али је тај захтев одбијен јер Косово није члан Унеска.
„Овај стари музички инструмент распрострањен је широм Динарске области, од Словеније до Албаније и даље, од Румуније, Бугарске, али и Македоније, Хрватске, БиХ. То је албанска лаута. Али сличне песме певају и Словени са инструментом који се зове гусле”, наводи портал.
Додаје се да Црногорци тај инструмент као Срби називају гусле.
Наводе и да лауту, за Албанце, и гусле за Србе и Црногорце, користе у Русији, Чешкој, али и у Арабији.
За Румуне су гусле исто лаута, као за Албанце.
„Али коме припада овај инструмент, византијској или арапској култури? Албанско Министарство културе каже да је у контакту са црногорским, како би се и друге земље Југоисточне Европе укључиле у доношењу консензуса. Заједнички захтев амбасадора Албаније, Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине је зато упућен Унеску”, пише овај приштински дневник у онлајн издању.
