Портал ХИЛАНДАР, 28.6.2018, Порука Хиландара – Видовдан је духовни барјак Србије!

Крајишници, Чувари Христовог гроба у Хиландару о Видовдану 2018. Фото: Портал ХИЛАНДАР, Фондација Задужбина Светог манастира Хиландара

На Видовдан, у спомен на догађај од пре стотину година, поред Тројеручице је постављена прва српска застава која се завијорила испред Уједињених нација у Њујорку 2006.

На Видовдан и ктиторску славу Свете царске српске лавре Хиландара, након бдења и Свете литургије, игуман  Методије је за трпезом одржао надахнуту и охрабрујућу беседу о смислу овог празника за све Србе данас.

На почетку беседе, игуман Методије је рекао да је спомен на Светог Великомученика Кнеза и Цара Лазара, свесрпски, монашки и хиландарски празник, имајући у виду његова дела и свештену жртву коју је поднео за цео народ. Током свог живота био је веома монахољубив. Примао је под своју заштиту монахе који су били гоњени у другим државама, услишио је молбе хиландарских монаха и помогао манастирску болницу а такође је проширио саборну цркву Св. Краља Милутина и дозидао припрату.

Игуман се у наставку захвалио свима који пристигли у манастир и учествовали у празничном бдењу и Светој Литургији и пожелео им да их благодат те службе прати у њиховим животима и духовном узрастању.

Посебно је поздравио чланове друштва „Чувари Христовог гроба“, на челу са његовим председником Драганом Павловићем, који већ шесту годину редовно на Видовдан посећују Хиландар. Уз њих, хиландарску светињу, поред великог броја гостију и поклоника са свих страна, посетили су и богослови из Православне богословије манастира Крка, на челу са јеромонахом Амвросијем и певачка група „Дрина“ из Мачве, који су отпевали неколико родољубивих и богонадахнутих песама.

ЗАСТАВА СРБИЈЕ ПОРЕД ТРОЈЕРУЧИЦЕ

Након поздрава, игуман Методије је нагласио један посебан детаљ везан за овогодишњу прославу Видовдана. Током службе, у хиландарском храму, поред иконе Пресвете Богородице Тројеручице, постављена је застава Србије. Иако манастир чува заставе из старине, као што су заставе Цара Душана и Краља Александра Обреновића, ова застава је из нашег доба и симболично одсликава све изазове са којима је суочено наше поколење. Постављена је испред зграде Уједињених нација у Њујорку 2006. као прва српска застава након што су Србија и Црна Гора постале самосталне државе. Њу је, након размишљања где би то било најбоље, у Хиландар донео 2010, на трећи дан Духова, тадашњи министар спољних послова Вук Јеремић, као месту где се чува највредније духовно благо и историјско сећање српског народа.

Настављајући приповест о српској застави, игуман је додао још један разлог зашто је, на овај симболичан дан, застава крај трона Тројеручице.

За месец дана навршиће се тачно 100 година од историјског тренутка, 28. јула 1918. године када се српска тробојка завијорила на Белој кући у Вашингтону. Тада је амерички председник Томас Вудро Вилсон, одушевљен борбом малобројног српског народа против два велика царства, аустроугарског и немачког, наложио да се српска застава подигне на Белој кући и свим државним институцијама у престоници САД и упутио позив (прочитајте цео текст поруке) да се у свим црквама широм Америке народ моли за победу српског оружја.

Како је овај блистави моменат за српски народ сада далеко, не само историјски, већ и у односу на садашњи светски поредак и став некадашњих савезника према Србима. Тада смо били највољенији и најпоштованији, док смо данас осуђени као највећи злочинци. Настављајући своју духовну поуку, игуман Методије је, сагледавајући кроз перспективу хришћанског искуства, истакао да је све на земљи непостојано – једном те славе, уздигну на небеса, истичу твоју заставу а онда те прогањају и проглашавају за злочинца.

Имајући све то у виду, прави хришћани не треба да буду поколебани нити да очајавају, већ да следују Јеванђељу, речима Светих Апостола, као нпр. Св. Павла, да овде нема постојаног града до Небеског Јерусалима, односно Царства Небеског. И сам Господ је рекао – мене су гонили и вас ће гонити. Међутим, ми по својој слабости, желимо правду на земљи, да свој живот проведемо што лагодније можемо.

Игуман Методије је указао да је то све људски и разумљиво и усудио се, по његовим речима, да буде дрзак и да верује да ће Бог подарити и на земљи дане и године мира и напретка али да то не можемо да тражимо само једног дана, и то баш на данашњи дан, страдални и заветни Видовдан. На тај дан је Свети Великомученик Кнез Лазар изговорио суштински важне речи за наше спасење: „Земаљско је за малена царство а Небеско увек и довека!“ Ако се сећамо ових речи и заиста усвојимо њихово дубинско значење, макар и на један дан, биће то семе које ће донети богати духовни род на спасење сваког од нас и целог рода српског. Ми се не одричемо света већ се трудимо да га преобразимо, као што се на Светој Литургији земаљски плодови, хлеб и вино, преображавају у тело и крв Христову.

Данас, када живимо поново у тешком времену, када наша држава води битку за Косово и Метохију, молимо се Светоме Кнезу да, његовим молитвеним заступништвом пред Престолом Господњим, истрајемо у борби, сећајући се његове свештене жртве и завета. Ова застава, сада није на Белој кући, што нам данас ни није толико важно, већ се налази поред Тројеручице, где смо је поставили управо на Видовдан. Она је као Изабрана и Непобедива Војвоткиња, са своје три руке, узела јарбол ове заставе и бори се уместо нас, нејаких, против наших непријатеља.

Описујући предањску везу Тројеручице, Хиландара и српског народа, игуман Методије је подсетио на великог српског књижевника и песника Матију Бећковића, који је 1976. године након свог првог сусрета са Хиландаром, написао песму „Богородица Тројеручица“ и пошто то није било могуће нигде друго, објавио у часопису „Хиландар“. То изузетно дело има веома симболичну поруку, која поетски обједињује духовну стварност нашег народа и у последњој строфи говори о томе да, докле год буде Хиландара и Тројеручице, биће и нас. Игуман је искористио прилику и прочитао управо тај део:

И када би ми земљу и језик збрисали,
Све, сем ове стопе на којој сад стојим,
Знам: још се из људи нисмо исписали,
А док тебе има да и ја постојим.

Богородица Тројеручица, песма Матије Бећковића

На крају беседе Високопреподобни архимандрит Методије благословио је све присутне и замолио ученике из Богословије Света Три Јерарха у Крки да појањем улепшају завршетак празничне трпезе.

Порука председника САД Томаса Вудро Вилсона

Амерички председник Вудро Вилсон издао је 28. јула 1918. налог да се српска застава подигне на Белој кући као и на свим зградама јавних институција у главном граду САД. Том приликом председник Вилсон је послао следећу поруку:

Народу Сједињених Држава:

У недељу 28. јула навршава се четврта годишњица од дана када је одважни српски народ, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата Аустроугарске био позван да брани своју земљу и своја огњишта од непријатеља решеног да га уништи. Племенити је тај народ одговорио. Тако чврсто и храбро одупрли су се војним снагама земље десет пута веће по броју становништва и војној моћи, и тек када су три пута протерали Аустријанце и након што су Немачка и Бугарска притекле у помоћ Аустрији, били су приморани да се повуку преко Албаније. Иако је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био сломљен. Мада надјачани надмоћнијим силама, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила није утицала на њихову снажну одлуку да жртвују све за слободу и независност.

Примерено је да народ Сједињених Америчких Држава, привржен очигледној истини да је право народа свих држава, малих и великих, да живе сопственим животом и да бирају своје владе, присећајући се да су начела за које се Србија витешки борила и пропатила иста она начела за која се залажу Сједињене Државе, поводом ове годишњице изрази на адекватан начин саосећење са овим потлаченим народом који се тако херојски одупирао тежњама германске нације да доминира светом. У исто време, не бисмо смели заборавити ни истородне народе велике словенске расе – Пољаке, Чехе и Југословене, који сада под владавином туђинаца, чезну за независношћу и националним јединством.

Ово се не може обележити на више прикладан начин до у нашим црквама.

И зато, позивам народ Сједињених Америчких Држава, свих вера и вероисповести, да се окупе на својим месним богослужењима, у недељу 28. јула, у циљу исказивања саосећања са овим подјармљеним народом и њиховим истородницима у другим земљама, и да призовемо благослов свемогућег Бога за њих саме као и за циљ којем су се посветили.

Вудро Вилсон, председник
Бела кућа, јул 1918.