PortalForum.rs, 7.11.2022, Васиљко Вукоје: Посљедњи дубровачки госпар отишао у вјечност

Госпар Миљенко Рељић Фото: PortalForum.rs

Миљенко Рељић, један од најпознатијих дубровачких адвоката, преминуо је у далекој Аустралији у 100тој години живота, земљи у којој је, као политички емигрант, напустивши 1990. године заувијек родни Дубровник, живио са сада покојном супругом и сином.

Госпар Миљенко доживио је дубоку старост, али никад није клонуо ни духом ни тијелом, па је био врло активан до посљедњих дана свог живота, када је одлучио да због осјећаја слабости оде у болницу у Канбери, из које се нажалост није вратио.

Адвокат Рељић унук је једног од најпознатијих и најбогатијих Дубровчана с краја 19. и прве половице 20 вијека, Мата Грацића, доктора правних наука, богатог индустријалца и угледног добротвора. Госпар Рељић наслиједио је свога деду па нема Дубровчанина старије животне доби да се не сјећа ситног човјека који је с великом торбом у рукама свакодневно од своје куће на Порпорели до канцеларије код цркве Св.Влаха, убрзаним кораком четрдесетак година примао и заступао многе дубровачке фамилије.

Вијест о његовој смти у далекој Аустралији погодила је велики број његових суграђана и у Дубровнику и широм свијета гдје су се преселили деведесетих. Памте га као сјајног адвоката, веселе нарави, који је све тешкоће у животу примао као нешто потпуно нормално, вјерујући у себе и своје могућности. Уз фамилију, највише је волио родни Дубровник и лијепу пјесму.

Госпар Миљенко Рељић, припадник Требињског корпуса Југословенске краљевске војске Фото: Милош Шарац, Pogledi.rs

Госпар Миљенко Рељић, што је свакако занимљиво припада посљедњој генерацији дубровачких госпара који се се изјашњавали Србима католичке вјере, чији је покрет у вријеме пропасти Аустроугарске монархије и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, био најснажнији политички покрет у Дубровнику. Када су власт у Дубровнику у априлу 1990. године преузели хрватски националисти, међу првима се за одстрел нашао адвокат Рељић, који је као познати борац против разбијања Југославије покушао јавно дјеловати, што је за ХДЗ било потпуно неприхватљиво.

Послије озбиљног упозорења да ће бити ликвидиран, посљедњи госпар дубровачки, добио је политички азил у Аустралији, из које никада није путовао, тако да више од тридесет година није био у Дубровнику, Граду који је толико волио, којем је пуно дао и који је по потписнику овог текста био жива енциклопедија историје Дубровника, и који је кроз свој дуги живот упознао многе велике људе оног времена, а посебно се поносио истином да је његов ноно Мато Грацић пријатељевао с највећим дубровачким драматургом Ивом Војновићем, ужичким контеом, којега се покојни Миљенко добро сјећао, а памтио је и најситнији детаљ Војновићевој посљедњег испраћаја на дубровачком гробљу Св. Михајла у Лападу.

Најстарији дубровачки адвокат оставио је за собом сина, кћер, унука и унуку.

Васиљко Вукоје