Радио Фоча, 5. 3. 2025, о. Дарко Ђого: Пуцњи Благоја Јововића много више од личног чина

Благоје Јововић, на десној слици са Милом Кривокапићем, Мар дел Плата Фото: MilitaryShop.rs, РТС, приватна архива породице Јововић

Подвиг осветника Благоја Јововића, српског хероја који је у своје руке узео земаљску правду када многи што су то били дужни да ураде нису хтјели, много више је од личног надахнућа – то је израз колективне свијести српског народа, рекао је професор Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого на промоцији другог дијела књиге „Благоје Јововић: српски херој у вучјој јазбини“.

Књига чији је аутор Благојева ћерка Марија Јововић представљена је у фочанском Центру за културу и информисање.

Дарко Ђого је истакао да је, у моменту атентата на Павелића, од чијих посљедица ће касније он и преминути, Благоје Јововић био лично име Српства.

„Свако ко би осветнику наших жртава приговорио било какву моралну двосмисленост, морали бисмо се питати шта је са моралним чулом таквом човјека“, рекао је Ђого.

Професор Богословског факултета додаје да српски народ може да буде поносан што припада Цркви која није крила злочинце, правила пацовске канале, нити учествовала у злочинима над другим народима.

Он је напоменуо да је један од завјереника који су учествовали у атентату на усташког поглавника Анту Павелића у Аргентини био и свештеник Српске православне цркве Радојица Поповић, који је, рекао је Ђого, платио главом своје учешће у завјери.

„Црква је настојала, да је имала икакаву моћ, трудила би се да Павелића приведе земаљској правди, међутим, као што знамо, то није било могуће, тако да на Благоја Јововића гледамо као хероја српског народа, као човјека који је, знајући размјере српског страдања, онолико колико је могуће донио ту земаљску правду за жртве. Она никад не може бити потпуна правда, јер један атентат на зликовца не може ни да исправи ни да врати стотине хиљада душа које су страдале од руке крвника“, наводи Ђого.

Тајна о атентату се чувала, додаје Ђого, због разних историјских спекулација и због дјеловања југословенских безбједносних служби које нису биле наклоњене српској емиграцији.

Захваљујући исповијести Благоја Јововића митрополиту Амфилохију, у времену када је дошло до обнове и цркве и народа, истина је, каже Ђого, нашла своје мјесто и своје вријеме да се ова тајна објави.

„Испуниле су се ријечи Христове да нема тајне која ће остати скривена, а да се неће дознати или што би народ рекао: Заклела се земља рају да се тајне све дознају, па и поред страшних и недостојних тајни и једна таква тајна која нам расветљава један битан тренутак савремене прошлости“, рекао је Ђого.

У другом дијелу књиге „Благоје Јововић: српски херој у вучјој јазбини”, Благојева ћерка Марија Јововић пише о самом атентату, али и о доста других дешавања прије и послије осветничког чина.

„Причам о НДХ, о много детаља када је Благоје био у Риму, када је Павелић био у Риму, о Благојевом животу у Аргентини и како је нашао информацију да Павелић живи у тој земљи. Благоје је живио у Мар дел Плати, имао је свој хотел и чуо је да Павелић живи у Аргентини, да има своју фирму и тада је почео да прави план“, наводи ауторка.

У књизи описује и како се након атентата Павелић скривао и тражио пут за Мадрид, а задње поглавље је Благојев повратак у Црну Гору.

Она преноси и писања тадашњих новинара да је Павелић био десна рука предсједника Аргентине Хуана Перона и о томе шта су све усташе као терористи радили у тој земљи.

„То је тачно, нашала сам много докумената у архиви у Буенос Ајресу, затим у библиотеци и од новинара, има пуно информација како је Павелић помагао Перону“, каже Јововићева.

Она истиче да све наводе у књизи поткрепљује документима, па тако и чињеницу да њен отац није био агент Удбе, за шта су га неки оптуживали.

Мала група завјереника полако је ковала план, корак по корак, пратили су како живи Павелић, са ким се дружи, шта ради, колико има тјелохранитеља, а након извршеног атентата сви су строго чували тајну.

Јововићева каже да у књизи даје и нову информацију, да атентат није извршен 10. априла, како се сматра, већ дан раније, 9. априла 1957. године.

„Ја вјерујем да ће Благоје остати заувијек у српској историји и у срцима српског народа као велики херој, јер он никада није заборавио невине српске жртве убијене у НДХ“, поручила је његова ћерка.

Осим очевог казивања, Марија Јововић у писању књиге водила се великим бројем докумената из архива аргентинског Министарства спољних послова и богослужења, више архива града Буенос Ајреса, Конгресне боблиотеке аргентинске нације, библиотеке Универзитета у Ла Плати, докумената из ЦИА, Централног државног архива и Националне библиотеке у Риму, архива у Хамбургу, приватне боблиотеке своје породице уз велики број новинских чланака и академских радова.

На промоцији књиге говорила је и директор Центра за културур и информисање Славица Филиповић, а програм су употпунили млади гуслар Милош Дракул, који је извео пјесму о Благоју Јововићу, те драмска умјетница Бранка Николић, која је казивала Јововићеве стихове.

Новинар: Игор Јанковић
Извор: Радио Фоча