Радио Костајница, 23. 2. 2023, Промовисан зборник „Кад прошлост проговори: Козара 1942-1922.“ [Мапа]

Дјеца с Космета на Козари, илустрација Фото: Срна

У Костајници је вечерас промовисан зборник радова „Кад прошлост проговори: Козара 1942-2022.“ у организацији Књижевне заједнице „Васо Пелагић“ из Бања Луке и Народне библиотеке „Невенка Станисављевић“ Костајница.

На промоцији су говорили аутори Раденко Вујасин и Радоја Рацановић, а одломке из зборника читала је Свјетлана Ђуричић.

Вујасинов рад, објављен у зборнику, односи се на црквену општину Котор Варош и устанике из околних села.

„Дуже вријеме смо истраживали по архивима Србије, Републике Српске, БиХ и Хрватске и плод тог рада је зборник радова чији је основни циљ истина и отклањање неправде која је учињена српском народу“, истакао је Вујасин у изјави Радију Костајница.

Рацановић, који је по струци љекар породичне медицине, у зборнику пише о Козари 1941. и 1942. године.

„Устанак на Козари почео је у Кнешпољу 30. јула 1941. године и у почетку је захватио Нови Град, Костајницу, Дубицу и Приједор. Сва звона на црквама тих дана су звонила позивајући народ на окупљање и устанак“, казао је Рацановић.

Он је додао да је Костајница имала посебно мјесто у првим устаничким данима, наводећи да је вођа на овом простору био човјек из свог народа Милош Бајалица.

„Прва подјела о којој историја не прича међу устаницима је била на Козари у другој половини августа 1941. године. То није била идеолошка подјела каква је послије услиједила, него подјела на устанике који су бранили своје куће и на оне који су жељели да се повуку у дубину планине и одатле дижу револуцију“, каже Рацановић.

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде

Према његовим ријечима, устаници са приједорског подручја су отишли са Младеном Стојановићем у Козару, дио устаника из Новог је отишао у Козару, а дио је остао на Карану, устаници из Дубице исто тако, а једино устаници из Костајнице су остали на овом подручју, у чему и јесте њихова посебност.

„Ниједан једини костајнички устаник није отишао у дубину Козаре, они су остали на подручју Костајнице, односно Баља гдје је формирана Баљска чета, од које је касније са устаницима из Новог, који су остали на Карану, формиран чувени Први батаљон, један од најбољих који се борио на Козари и који је под командом Жарка Згоњанина у два наврата пробијао обруч око Козаре“, појаснио је Рацановић.

Зборник садржи стручне радове историчара и публициста из Републике Српске, Србије и Хрватске, као и бројне фотографије и документе о страдању народа Козаре у Другом свјетском рату.

У зборнику су објављени радови историчара Бориса Радаковића из Приједора, др Немање Девића из Београда и др Владимира Шумановића из Загреба, те публицистичке радове и осврте Зорана Коса, Ранка Прерадовића, Раденка Вујасина, Радоја Рацановића и Зорана Мачкића.

Рецензенти су проф. др Бојан Димитријевић и проф. др Вељко Ђурић Мишина.

Књига је штампана у 500 бесплатних примјерака.

Издавач је Књижевна заједница „Васо Пелагић“, а објављивање су помогли Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Небојша Тешановић.