Помен на Глођанском брду Фото: Радио освит (Зворник)
Поворка сјећања, пета по реду на Глођанском брду код Зворника, снимљена је за филм„Свједок“.
Бројни Зворничани, који су учествовали у снимању кадрова за потребе овог документарног филма „Свједок“, одали су почаст убијеним Србима и доктору Зорану Станковићу.
Документарно-историјски филм режисера Дениса Бојића, у продукцији Радио-телевизије Републике Српске и Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина и тражење несталих лица, говори о животу и раду патолога професора доктора Зорана Станковића, његовом учешћу на бројним есхумацијама и идентификацијама Срба убијених у рату деведесетих.
Глођанско брдо је мјесто страдања 126 српских цивила и војника, за осам тада несталих још увијек се трага, масовна гробница са српским жртвама убијеним 6. новембра 1992. година. Села Горња и Доња Каменица опколиле су у току ноћи локалне муслиманске оружане формације – припадници Армије БиХ и освојили 6. новембра 1992.године. Заробљени су многи Срби, браниоци ових заселака и чланови њихових породица. Не зна се поуздано колико је људи тада убијено. Војска Републике Српске вратила се на овај терен и ослободила Каменицу 16. фебруара 1993. Још од тада се трага за несталима. Активности на ископавању гробница почеле су истог дана.
У седам заједничких гробница, углавном на локалитетима Глођанско брдо, Козјак, Трешњица, Маскалића поток, и Широки пут, пронађена су тела више десетина жртава. Многе од њих биле су укопане у оближњим шумама. Тела су им била у стању распадања. Сви нису могли да буду идентификовани. Тим стручњака судске медицине је предводио патолог др Зоран Станковић са ВМА. Станковић је приликом ексхумације и идентификације покојника, утврдио да су безмало све жртве, претходно мучене и убијене на веома свиреп начин. О масакру су сведочила измасакрирана, ексери и гвоздене шипке у лобањама и грудима, ланци на зглобовима ногу и руку, лобање разбијене тупим предметима, одсечене мошнице, спаљени делови тела. Само три откопане жртве убијене су из ватреног оружја.
