А. Степинац, србосјек, илустрација Фонд стратешке културе http://www.fsksrb.ru
Конференција о Алојзију Степинцу, коју је у седишту Европског парламента организовала европосланица ХДЗ-а Жељана Зовко, проблематична је самим тим што се одржава у политичкој инситуацији и има за циљ да пошаље неке политичке поруке и релативизује историјске чињенице, рекао је историчар Милан Гулић.
Он је за Танјуг навео је догађај који је недавно уприличен у Европском парламент није имао за циљ да се помире границе сазнања о некој лличности или периоду, као ни да се из другог угла погледају већ постојећи извори или да се пронађу нови, већ да се у свет пошаље нешто што Хрватска шаље већ деценијама
„А та порука је да Алојзије Степинац није био онакав каквим га је представила послератна југословенска јавност, али и критичка историографија, односно да он није био апологет усташтва или сарадник квислиншких власти у Загребу, већ да се радило правом црквеном човеку, који је штавише спасавао угрожене”, рекао је историчар.
Нагласио је да не би проблем био да је то неки „опскурни скуп у Хрватској, али сама чињеница је да је то прогурано у Еврпски парламент носи велику тежину”.
„То неће променити ништа у свести људи у Хрватској или Србији, али неком ко о томе не зна ништа, или не зна довољно, може послати погрешну поруку или релативизовати оно што се догађало на простору НДХ, а то је масовно страдање и геноцид над српским, јеврејским и ромским становништвом, против кога ни сам Степинац није значајније устао или бар не онолико колико је устао против нових власти након Другог светског рата”, истакао је Гулић.
Према његовим речима, у овом случају дефинитивно се ради о пропаганди и покушају да се утемељи једно мишљење које постоји у највећем делу хрватске јавности, а то је да је „Степинац на корак од свеца и да није одговоран за оно што се догађало за време краткотрајног постојања НДХ”.
Гулић напомиње да је ту без дилеме реч о покушају релативизације и рехабилитације и чак глорификације Степинца.
„А он је једна од личности у вези са НДХ око које се Срби и Хрвати понајвише споре, јер не верујем да постоји нормални човек у Хрватској који ће покушати да релативизије улогу Анте Павелића и ту ће слично мишљење имати и просечан просечан Србин и просечан Хрват, али када је у питању Степинац онда су та мишљења потпуно супротстваљена”, закључује историчар.
