Политика, 28. 1. 2023, Милан Четник: Литургија у куплерају

Преживели заточеници логора у Јасеновцу Извор: 08-18190 Counter Memorial of Serbia Volume II p. 159, према: Фототека Музеја жртава геноцида 398/398

На подручју Независне Државе Хрватске (НДХ) убијен је 331 Јеврејин „по вери“ и 293 Јеврејина „по националности“, а у јасеновачком логорском комплексу уморено је, укупно, и јеврејских и нејеврејских, 2238 (две хиљаде и двеста тридесет осам) „особа“.

Овај исказ не потиче од неког ишчашеног хрватског хисторика. То је резултат деценијског истраживања (од 1992. до 2002) специјалне Комисије за утврђивање ратних и поратних жртва Сабора (парламента) нове, Републике Хрватске. Ова имбецилна статистика још увек је на снази, дакле није поништена неким другим саборским актом.

Држава чији се парламент на овакав начин шегачи са стотинама хиљада побијених цивила током усташког терора председаваће Међународном алијансом за сећање на холокауст (ИХРА) која има 35 чланица, а Хрватска јој је члан од 2005. године. То је саопштено 27. јануара ове године, на дан ослобођења Аушвица.

Да би испунила формални услов за председавање ИХРА-ом, хрватска влада је на брзину, прошле недеље, усвојила три „правно необавезујуће“ (!) дефиниције ИХРА-е: о антисемитизму, о порицању и искривљавању истине о холокаусту и о антиромском расизму и дискриминацији.

Ова вест изазвала је дисонантне реакције у јеврејском корпусу.

Скептичан је био Ефраим Зуроф, директор Центра Симон Визентал. За израелски „Тајмс“ изјавио је како је „иронично“ да ИХРА-ом председава Хрватска, као једна од седам европских земаља које „највише изврћу холокауст“. То „извртање“ (искретање, искривљавање, изобличење, изопачење, дисторзија) реализује се, каже Зуроф, минимизирањем учешћа нациста из сопствених националних редова у злочину холокауста и изједначавањем нацистичких и комунистичких злочина.

Међутим, израелски амбасадор у Хрватској, Гари Корен, тврди да је „Загреб зрео“ за председавање ИХРА-ом, охрабрујући хрватску владу чијих ће седам министара и два службеника бити чланови председавајућег тела ИХРА-е. У причи је влада, а не Сабор, у којем је тражено редиговање поменутих дефиниција, а што ИХРА забрањује.

Корен подстиче будући хрватски ангажман: „Израел јако жели успјешно хрватско предсједавање“ (загребачки портал „Индекс“, 26. 1. 2023). Новинар овог портала питао је Корена да ли ће бити проблем чињеница „то“ да је на хрватском тлу био једини логор смрти у Европи који није био под немачком управом (Јасеновац), а Гари Корен је одговорио да„то“ (тако пита и амбасадоров одговор цитира хрватски портал), „није и не смије бити критериј“!!!

Кореновом саблажњивом дистанцирању од Јасеновца, којим се заправо ескивира увођење у причу српског страдалништва у НДХ пет дана раније стигла је порука из Бјеловара: тамо је друга највећа српска црква у Хрватској ишарана графитима међу којима је била и нацистичка свастика, чиме су, на симболичан начин, опет злослутно упарене српске и јеврејске жртве у Хрватској.

Иво Голдштајн, историчар из Загреба, такође Јеврејин, критикујући хрватску релативизацију злочина НДХ и бујање усташког наратива тврди да „с усташијадом“ Хрватска не може даље од Брежица (словеначке границе): „То у Еуропи не пролази. Либерална Европа овакву Хрватску на прихваћа“!

Голдштајн, као потопљен у амнезији, ово изјављује само месец дана после пријема Хрватске у шенгенски простор и монетарну зону евра!

Портал загребачког недељника „Новости“ (лист под патронатом Српског националног већа у Хрватској) једини начиње табу о српским жртвама у целом овом мудрословљу.

Новинар Горан Борковић чини то стидљивом и прилично тужном досетком како се дефиниција антисемитизма ИХРА-е „неизравно супротставља и негирању геноцида који је НДХ починила над Србима и Ромима“, слеп за чињеницу да су и Јевреји и Роми „заштићени“ дефиницијама ИХРА-е, за разлику од тешко уочљивих Срба.

Други аутор „Новости“, Виктор Иванчић, својом стандардном вербалном артиљеријом, руши сам концепт ИХРА-е као „чисту обману“. Вест да ће Хрватска председавати таквом међународном асоцијацијом за њега је равна случају да провинцијски макро доспе на чело моралне полиције, предлажући наслов за ту новост: „Током ове године свете мисе одржаваће се усред бордела“!

Влада Републике Хрватске, која ће годину дана председавати ИХРА-ом, пише Иванчић, упорно одбија законски забранити злогласни усташки поклич „за дом спремни“, а такво „чување сјећања на холокауст је смоквин лист за стабилнији развој сировог (хрватског) шовинизма“.

По Иванчићу, суштина те варљиве контрадикције односно лицемерне маскараде је у следећем: „Жидови, наиме, одавно нису реметилачки други према којему се исплати хранити колективну срџбу. С признањем жидовског страдања хрватски политички прваци и приручни идеолози данас се осјећају као риба у води, али кад се догоди да на мјесто жртве ускоче Срби, вода убрзо почиње кључати“.

Актуелна, хрватска државна доктрина „жртвословља“ у НДХ постулирана је на суђењу команданту Јасеновца Динку Шакићу, у Загребу, 1998/1999. У завршној речи, тужилац Радован Шантек објаснио је зашто против Шакића није подигао оптужницу за геноцид: зато што Шакић „није одређивао који ће се људи упућивати у логоре“, иако га је могуће „повезати с дијелом политике власти НДХ која је проводила геноцид над Жидовима и Ромима, а у одређеним случајевима и нетрпељиву репресију према Србима“!!!

Симетрију између овог става и списка дефиниција ИХРА-е није потребно доказивати.

„Научну“ артикулацију Шантековог правног аксиома урадиће 2011. немачки историчар Аелександар Корб, у својој докторској дисертацији на Хумболтовом универзитету у Берлину, са идентичном тезом да је у НДХ почињен холокауст, али не и геноцид над Србима.

Корб је за ову тезу награђен највишом академском оценом, професуром у Лестеру и чланством у тамошњем Стенли-Бартон центру за студије холокауста и геноцида.

Тада настаје дијалектички прелаз из Иванчићеве „мисе у борделу“ према литургији у куплерају: А. Корб 2013. године добија награду „Андреј Митровић“ коју је доделила Фондација „Михаел Жикић“ са седиштем на Универзитету у Бону. Историчар Андреј Митровић, по коме награда носи име, био је тада почасни председник те фондације. Председник Научног одбора фондације био је у то време Милош Окука, бивши сарајевски а тада минхенски универзитетски професор, а чланови професори Универзитета у Београду Мирко Кривокапић (Филолошки факултет), и Милан Ристовић (Филозофски факултет). Мало је фалило да Корб добије и награду „Аушвиц“, а у томе га је спречила негативна рецензија др Бошка Бојовића, професора Универзитета друштвених наука у Паризу.

Године 2016. А. Корб био је почасни гост у Београду, на међународној конференцији „Ескалација у холокауст“, где је прочитао уводни реферат.

Корб је посетио и београдски Музеј жртава геноцида где су га примила два млађа научника, што је, са пратећом фотографијом, објављено на сајту овог музеја.

 
Милан Четник