РТ Балкан, 30. 10. 2023, Француска укида српску културну баштину на Космету: Ново Брдо, деспот Стефан и Фадиљ Хоџа [Twitter, FB]

Тврђава Ново Брдо (КиМ) Фото: САНУ

Амбасадор Француске или је превидео историјске чињенице или делује у складу с косовским званичницима

Амбасадор Француске у Приштини Оливије Геро огласио се на друштвеној мрежи Икс снимком који приказује „откриће косовског богатог историјског наслеђа у Новом Брду, коме су све заједнице допринеле“, придружујући се на тај начин тенденцијама лажне државе Косово да у акцији присвајања српског наслеђа на Космету отуђи и локалитет Ново Брдо.

Discovering 🇽🇰’s rich historical heritage in Novo Brdo / Novobërdë to which all communities contributed pic.twitter.com/MB8HrXTRzW

— Ambassadeur Olivier Guerot (@Olivier_Guerot) October 29, 2023

Реакције корисника поменуте мреже на Героове речи и снимак новобрдске тврђаве с које се вијори застава тзв. Косова су бурне – почев од оних да француски амбасадор фалсификује историју, затим питања шта термин Ново Брдо значи на албанском језику, до оних како би било да амбасадор Србије у Паризу изједначи француску културну баштину с арапском.

Оно што француски амбасадор превиђа било је познато француским писцима још у 15. веку – путописац и дворски саветник Бертрандон де ла Брокијер, пролазећи кроз Србију 1433. године, записао је, између осталог, да деспот Ђурађ Бранковић годишње добија 200.000 дуката прихода од рудника Ново Брдо.

Иначе, Српска академија наука и уметности објавила је још 2019. рад „Манипулација идентитетом материјалног наслеђа Новог Брда“ у којем је истакла да је археолошка истраживања Новог Брда ’60 година политичком одлуком зауставио етнички Албанац, својевремено највиши политички руководилац на Косову и Метохији Фадиљ Хоџа.

„Нас то уопште не интересује, то је српски споменик“, рекао је Хоџа 1967. године (Гласник Српског археолошког друштва 5 /1989/ 142–144).

Но, поменута истраживања, отпочета 1952, до тада су већ потврдила тачност података из писаних извора о том граду, који су крајем 13. века основали и касније подржавали – као једно од најзначајнијих привредних и урбаних средишта средњовековне Србије – владари из династија Немањића, Мрњавчевића, Лазаревића и Бранковића, констатује САНУ, али и додаје да се препис Статута Новог Брда деспота Стефана Лазаревића, насталог 1412. године у оквиру Закона о рудницима, чува у њиховом архиву.

Званични сајт косовског министарства културе, на којем се прећуткује богата српска прошлост Новог Брда, већ дуже време нуди својим посетиоцима и низ неодрживих тврдњи о новобрдској православној Цркви Светог Николе као остатку непостојеће римокатоличке Артанске катедрале.

Нажалост, прикривање научно утврђене истине и изношење нетачних података представљали су само први корак у неприхватљивом смеру. Пренебрегавајући резултате дугогодишњих истраживања, Aрхеолошки институт „Косовa“ започео је, уз подршку Амбасаде СР Немачке у Приштини, научно и стручно неутемељену „реконструкцију“ старијег дела Цркве Светог Николе – дајући му облик тробродне базилике, који засигурно није имао, прецизирала је САНУ.

„Затварајући очи пред подацима којима располаже наука, наследници Фадиља Хоџе спремни су, очевидно, да у политичкој непринципијелности оду много даље од њега“, навела је САНУ, а у томе им очигледно помаже и амбасадор Француске на тзв. Косову Оливије Геро.

 

Александра Јакшић