РТРС, Срна, 7.6.2017, Смиљанић: Сви знају шта је Степинац говорио о Србима

Радомир Смиљанић Фото: smiljanic-pisac.com

Књижевник Радомир Смиљанић рекао је да постоји низ доказа шта је о Србима говорио надбискуп загребачки Алојзије Степинац, који је још пред почетак Другог свјетског рата уписао у свој дневник да су Срби и Хрвати два свијета која се неће ујединити док је „једнога од њих“ у животу.

Смиљанић подсјећа да су дијелови тог дневника, који су у посједу Ватикана, пред сам рат објављени у загребачком недељнику „Данас“.

Он је указао да је Степинац у свом дневнику изнио и огорчење што је Хитлер „остао необезбјеђеног бока“ пред напад на Русију, јер су га Срби пучем 27. марта 1941. године изиграли, пишу „Вечерње новости“.

„Срби и Хрвати су два свијета из цијелог овог чина и раскидањем пакта опет избијају на јаву чињеница да су Хрвати и Срби два свијета. Дух византизма и православног словенопиства је нешто грозно, да је свемогући и свезнајући Бог у стању парирати интригама и подвалама тих људи. За нас је нешто непојмљиво да се уговори и обавезе кидају без икаквих скрупула“, писао је Степинац у свом дневнику, подсјећа Смиљанић.

Смиљанић наглашава да Степинац у још једном тексту о Србима и Хрватима о Србима суди овако: „Ни у мора мјере, ни у Влаха /Србина/ вјере“.

„Дакле, он и овде искључује Србе и негира њихово постојање. То доживљавамо и ових дана, заправо баш у речима католичког првака, часног и поштеног човека Ивана Звонимира Чичка, који је у својству Хрватског хелсиншког одбора дао довољно доказа да објави везу Ватикана и папе са некадашњим, чак и садашњим усташтвом“, рекао је Смиљанић.

Према његовим ријечима, довољни су само Чичкови извјештаји енглеском Би-Би-Сију о шиканирању, па и о убијању Срба, а посебно она већ позната пракса Туђманове Хрватске преузета од Павелићеве НДХ-а, па и Алојзија Степинца, да српску дјецу треба преобраћати из православне у католичку вјеру.

Према ранијим најавама, данас и сутра требало би да буде одржан пети састанак Мјешовите католичко-православне комисије о лику и дјелу кардинала Алојзија Степинца прије, за вријеме и послије Другог свјетског рата.

Комисија је формирана на иницијативу папе Фрање, који је на тај начин практично зауставио канонизацију Степинца и затражио да се о томе поведе дијалог са Српском православном црквом.