Деложација Срба са Православног гробља у Книну, новембар 2016. Фото: N1.hr
БЕОГРАД, 2. НОВЕМБРА /СРНА/ – Обавјештења „Градског зеленила и чистоће“ из Книна на гробовима православних покојника и најава деложације мртвих уколико не буду плаћане накнаде за гробно мјесто представља поруку да Срби, ни мртви, тамо више нису пожељни, оцијенио је директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац.
Штрбац је рекао Срни да је очито да је након етничког чишћења живих Срба у „Олуји“ 1995. године на ред дошло и етничко чишћење мртвих, на крајње нецивилизован и циничан начин.
„Зар није цинизам слати Србима овакво обавјештење из фирме чије се сједиште налази на адреси Трг Олује 9, који је добио име по акцији етничког чишћења Срба?“, пита Штрбац.
Према његовим ријечима, не може се никако другачије него простаклуком назвати то што су управо уочи Свих светих – 1. новембра и Душног дана, који се обиљежава данас у Хрватској, на такав начин оскрнављена гробна мјеста и душе упокојених Срба.
„Зар не би било нормалније и примјереније да ова чланица ЕУ одржава гробове протјераног народа и да једном годишње, рецимо баш на Душни дан и њима неко прислужи свијеће, умјесто да качи овакве поруке“, каже Штрбац.
Он је нагласио да овакав начин „достављања“ обавјештења не постоји ни у једном закону, што значи да нема правни значај, али да је, са моралне стране, за сваку осуду.
„Коме је упућено обавјештење на споменику породице Жунић? Душан, Илија и Мара рођени су у првој деценији 20. вијека, а умрли неколико година прије рата. Гдје су сада њихови насљедници и да ли их уопште имају? Коме прослиједити обавјештење и ко ће њихове посмртне остатке евентуално пренијети на другу локацију?“, пита Штрбац.
Он је подсјетио да је прије неколико година дошло до премјештања посмртних остатака православних покојника и са једног дијела ријечког гробља, али да се Управа гробља тада потрудила да нађе насљеднике и да у договору са њима ријеше ситуацију.
„Ови у Книну нису рекли као у Ријеци да ће их измјестити у једну заједничку гробницу. Нигдје у цивилизованом свијету гробови се не прекопавају, не спаљују, не уништавају, већ се тражи људско рјешење“, навео је Штрбац.
Он је нагласио да ће, уколико услиједи деложација покојних са книнског гробља, на мјесту гдје су били православни крстови „изнићи нека друга обиљежја“, а то ће поред етничког чишћења значити и брисање историје Срба у Далмацији.
„Према задњем попису у Хрватској 2011. године у Книну је живјело тек 23 одсто Срба. Према попису из 1991. године било их је 75 одсто. Мртви са книнског гробља нису обухваћени пописом. О њиховој националној и вјерској припадности говоре само њихови гробови, којих ускоро вјероватно неће бити“, каже Штрбац.
Деложација Срба са Православног гробља у Книну, новембар 2016. Фото: РТС
Документационо-информационом центру „Веритас“ у протеклих неколико дана достављене су фотографије православних гробова са книнског гробља на којима се види обавјештење „Чистоће и зеленила“ на којем је наведено да „гробна мјеста немају евидентираног корисника у гробном очевиднику и да за њих није плаћено гробно мјесто у протеклих 10 година“.
Осим овога, наведено је да се у складу са чланом 14 Закона о гробљима, ова гробна мјеста сматрају напуштеним и да се могу поново додијелити на кориштење.
