Споменик арх. Богдана Богдановића у логору Јасеновац Фото: Политика
ЗАГРЕБ, 20. АПРИЛА /СРНА/ – Директор јеврејске невладине организације „Маргелов институт“ из Загреба Ален Будај сматра да би било примјерено да је хрватски министар културе Златко Хасанбеговић на мјесту страшних усташких ликвидација у Јасеновцу одржао оштру лекцију онима који усташки злочиначки поздрав „За дом спремни“ називају „старим хрватским поздравом“ и најавио њихов кривични прогон.
„Али, он /Хасанбеговић/ то не чини и покушава пливати између властитих ултрадесничарских увјерења и антифашистичких струјања и при томе иритира јеврејску и српску заједницу. Он не може ријешити ниједан проблем, већ га само продубљује“, рекао је Будај за Срну, коментаришући јучерашњу изјаву Хасанбеговића у Јасеновцу да се „манипулација јасеновачким жртвама налазила у темељу великосрпске идеологије“.
Будај каже да је рјечник о „великосрбима“ и „југословенском тоталитаристичком режиму“ карактеристичан за усташоидну хрватску десницу и био је омиљен 1991. године, напомињући да више није рат да би се користила ратна антисрпска хушкачка реторика.
„Међутим, када се о томе говори на такав начин, на самом мјесту бившег усташког логора Јасеновац, то је крајње дегутантно и израз је непоштовања жртава. Ако министар већ прозива српску страну за `манипулацију`, зашто хрватску страну, и то ону усташоидну која непрестано умањује и релативизује злочине усташке НДХ, овдје поштеђује“, пита Будај.
Он је поставио питање Хасанбеговићу зашто као историчар и државни функционер не осуди филм Јакова Седлара о Јасеновцу, кojим сe квислиншки устaшки рeжим нaстojи прикaзaти пoзитивним.
„Одвојена комеморација у Јасеновцу одвија се и због Хасанбеговића, али и због Управе Јавне установе Спомен-подручја `Јасеновац`, која одбија измијенити садашњу музејску поставку, коју су критиковале јеврејска и српска заједница као непримјерену и ревизионистичку, али и због раста филоусташтва у земљи“, додао је Будај.
Према његовим ријечима, Сабор Хрватске, који је ове године поново добио покровитељство над обиљежавањем дешавања у Блајбургу, не може чистих руку бити покровитељ комеморације у Јасеновцу, из простог разлога јер су они који су убијали у Јасеновцу завршили у збијегу на Блајбургу.
Будај је нагласио да се декларативне изјаве о државном антифашизму хрватских функционера, па и Хасанбеговића, не могу сматрати озбиљним, а још мање изразима искреног антитфашистичког увјерења, пошто у земљи постоје регистроване профашистичке странке које без стида и страха отворено славе 10. април 1941. као дан НДХ и сатанизују антифашизам.
„Све док се толерише усташки поздрав на спортским теренима, све док се по разним интернет форумима бјесомучно рига мржња према Србима и Јеврејима и слави злочиначки усташки режим, све док Управа ЈУСП `Јасеновац` не реагује на блаћење и нападе на јасеновачку жртве, умјесто да јавно осуди и осуђује такве појаве у друштву – јер је јавна државна установа, а не умјетничка галерија и голф терен са спомеником у средини – све док тога буде нећемо имати цивилизовано друштво очишћено од наци-фашистичког смећа“, упозорава Будај.
Он је оцијенио да Јасеновац заслужује исти третман као и Аушвиц у сваком сегменту друштва, а не само комеморацију једном годишње.
„Умјесто да током читаве године о Јасеновцу можемо читати и слушати негирање злочиначког карактера логора, све више се `котрља` и неистина да је Јасеновац наставио радити за комунисте и да су ту убијани Хрвати све до 1951. године“, додао је Будај.
Он каже „да се треба запитати зашто је српска и јеврејска заједница допустила да званичну државну комеморацију препусти усташким аполгетама, онима који наричу над судбином усташа на Блајбургу и онима који, као потпредсједник хрватског Сабора Иван Тепеш, ходају у мимоходу док се гласно урла `За дом спремни`“.
„Све то хрватским фашистима служи као знак побједе у смислу да је коначно срушен `мит о Јасеновцу`, јер ето јеврејска и српска заједница коначно не долазе више на званичне државне комеморације. То је оно што пишу хрватски ултранационалисти и фашисти и мислим да се због тога треба озбиљно забринути, јер јасеновачку жртву и праву истину нема ко бранити, а око бившег логора догађају се спорови који су мучни за све потомке жртава“, каже Будај.
Он сматра да „жртве заслужују мирну комеморацију, без говоранција, без политизације, без вјерских манифестација, али са јасним порукама о карактеру злочина и о евоцирању успомене на жртву, као што пише на једном од јасеновачких епитафа: `мртви живима очи отварају`“.
„Заиста, зар нама живима мртви морају отварати очи да видимо истину замуљану толиким лажима, јер постоје гадови који ће рећи да логори нису постојали, а постоје и лажљиви гадови који ће рећи да је послије логора постојао још страшнији логор, све како би затрли и умањили, те бацили у заборав страховите и грозоморне злочине усташког режима“, рекао је Будај.
