Спомен и на логор Јасеновац, међу другима, у Меморијалу Јад Вашем Фото: илустрација:
Еуфемизми сакривају истину, госпођо министарко. Немојте ићи тим путем – па Ви, као шеф ресора просвјете Српске треба друге да учите
У Козарској Дубици је 29. априла одржана меморијална академија „Поља смрти“, посвећена жртвама система усташких логора смрти Јасеновац. Главна говорница је била гђа Наталија Тривић, министар просвјете и културе Републике Српске. По наводима медија, она је том приликом рекла: „Изучавање и презентација историјске грађе и сјећања на геноцид и холокауст, није само цивилизацијски дуг према жртвама, већ неспорно и значајан чинилац у обликовању будућности… Вечерас обиљежавамо сјећање у Kозарској Дубици, страдалном мјесту, која је у Другом свјетском рату изгубила чак 54 одсто становништва, само зато што су били друге вјере. Свако њено село је било огромно стратиште на ком су усташе спроводиле геноцидну политику НДХ“.
Коректна изјава – помислиће површан читалац. Да ли је заиста тако? Није. Ево аргумената:
Упада у очи (извињавам се госпођи Тривић уколико је у Дубици ипак рекла да су велику већину жртава чинили Срби – то ни један медиј није пренио) да Н. Тривић није уопште споменула Србе, који су били најбројније жртве логора Јасеновац.
Суштина је да су људи (већина жртава) убијани првенствено зато што су били Срби, односно Српско-православне вјере. Павелић је чак био спреман да призна православну цркву, под условом да се њени припадници декларишу као Хрвати („Хрватска православна црква“, основана настојањем усташа 1942. године); било је дакле главно да то нису декларисани СРБИ и да црква није СРПСКА!
У вези изјаве о убијању од усташа „само зато што су били друге вјере“ можемо да питамо Н. Тривић: да ли је нпр. Смаилага Ћемаловић, српски политичар и национални радник из Мостара, у Јасеновцу убијен зато што је био Србин или зато што је био муслиман (православне вјере није био)? Одговор је, госпођо Тривић: зато што је био Србин!
Или да наведем примјер тројице познатих Дубровчана, који су разапети на крстове у долини ријеке Лашве 16. јуна 1941: двојица су били Срби католици (познати новинар Јаша Милославић и српски национални радник Божо Хопе), а трећи истакнути комуниста (атеиста) Никола Машановић. Ни један од њих није убијен као православац – него сва тројица као Срби! То је усташама било најважније.
Еуфемизми сакривају истину, госпођо министарко. Немојте ићи тим путем – па Ви, као шеф ресора просвјете Српске треба друге да учите, а не да путем медија сазнајете елементарне ствари.
Да, има још једна ствар коју замагљивачи истине неће да чују, а која омогућава да се еуфемистичке подвале успјешно шире и даље. То је чињеница да (за разлику од Јевреја, Јермена, Рома), Срби немају општеприхваћени термин за геноцид почињен над нашим народом. Ви сте у Дубици рекли: „геноцид и холокауст“: тачно се дакле зна да се под ријечју холокауст подразумијевају јеврејске жртве уморене од безумничке злочиначке руке у логору Јасеновац (и другдје), за разлику од српских жртава, које досад нису добиле терминолошку одредницу. Ето Вам задатка дакле, за Вас и за ресор, којем сте на челу.
