„Албанске табле без ћирилице постављене на северу су експлицитно насиље које се шири из Приштине и требало би јасно да покажу да је албанизација других процес и нова реалност“, каже Живојин Ракочевић
Као пушчано зрно по сред срца пукла је данас међу Србима на северу Ко сова и Метохије вест да косовска власт уз асистенцију полиције скида путоказе и табле на ћирилици на путевима и истовремено поставља табле на албанском језику, са албанизованим именима српских места, и на српском, али на латиници.
На улазу у Лепосавић и на излазу од преподнева уместо ћириличних путоказа стоје ознаке на албанском писму и на латиници. Исто је и на улазу у Сочаницу, месту на десетак километара од Лепосавића ка Северној Митровици. На путевима севера КиМ тако од јутрос нестаје ћирилица.
„На кружном току у Лепосавићу скинули су и путоказ на ћирилици са ознаком „Рашка“, и сад тамо стоји само путоказ на латиници – Јариње“, јавља један од читалаца РТ Балкан из Лепосавића.
У Лепосавићу људи су после првих вести о скидању ћириличних табли и путоказа и љути и тужни и огорчени.
„Ово је страховит удар на наше национално биће, удар на наше битисање овде. Они овим таблама на албанском језику хоће рећи да ово није наша, српска земља него њихова, албанска. Хоће рећи да смо ми овде туђини, странци, да овде нису живели наши преци ко зна колико колена уназад. Ово је притисак и на наш опстанак овде. Рачунају они вероватно да ће после овог кренути још масовнији одлазак“, огорчено данас поподне каже за РТ Балкан један од мештана Лепосавића.
Позивајући међународне представнике да јавно осуде овакво понашање и кршење права српског народа на свој језик, писмо и право да користе топониме које су користили вековима уназад, Српска листа позвала је данас међународну заједницу да „спречи Kуртија и његово лудило да изазове хаос“.
„Иако чак и највиши правни акти Приштине гарантују право на српски језик и ћирилични алфабет, Kуртијев режим још једном показује да за њега права српског народа, обавезе из споразума и правила прописана законима који су у прилог Србима нису од значаја. Да примат над правом има сила у том ‘најдемократскијем друштву’ како он воли да каже“, стоји у саопштењу СЛ.
Срби у Лепосавићу са којима смо разговарали уверени су да Приштина укидањем ћирилице покушава да прекине везу Срба са Србијом.
„Шта значи уклањање знака `Рашка` на кружном току у Лепосавићу него то. Ударају на наша гробља по Косову, ударају на наше цркве које проглашавају католичким, албанским, ово од јутрос значи да хоће да кажу да је ваљда и Лепосавић албански, да је Сочаница албанска, да је Звечан албански, да је ово албанска земља, њихова, ово је срамота до неба, брука. Хоће ли после овог ико са Запада реч једну једину рећи на очигледно кршење наших основних права, права на слободу, на живот, на писмо и језик“, прича данас један од наших саговорника из Лепосавића.
Радници које је ангажовало косовско Министарство инфраструктуре уз асистенцију полиције од јутрос систематски скидају ћириличне ознаке и табле са путева на Северу, кренули су од Рудара код Звечана, до иза поднева већ су прошли Лепосавић и наставили ка Лешку и Јарињу. Не зна се још да ли ће током поподнева или наредних дана акцију наставити ка Севереној Митровици и ка Звечану.
На северу КиМ тако се од јутрос дешава оно што се у српским гетима јужно од Ибра одавно десило. Тамо више ћирилице нема, све ћириличне табле са путева одавно су скинуте, замениле су их оне на албанском, на латиници, сем можда понеке ознаке српског манастира у центру неке српске енклаве.
„Не само да су поскидали табле на ћирилици, него су многи топоними албанизовани и то је одавно познато. Нема више ознаке за Ђенерал Јанковић, тамо је сада ознака `Елез хан`, на латиници, Дуга Њива код Клине није више Дуга Њива него `Дуга Љева`...“, прича наш саговорник који живи у једној од енклава јужно до Ибра.
Оно кроз шта Срби на северу пролазе последњих годину или две, Срби у гетима јужно од Ибра већ су, кажу, одавно прошли.
„Укидање ћириличних ознака на северу порука је Србима да тзв. држава Косово долази тамо где је до сада, захваљајући српском отпору није било све ове године. Долази Косово, `победоносно` да докаже своју територијалност и кроз иконографију, сада кроз албанске ознаке, а, подсећам, претходних месеци скидали су српске заставе, билборде на Северу. Приштини је важно да на сваком делићу прикаже присуство те своје такозване косовске државности. Сада само гледамо једну по једну слику окупације, нема ту више шта да се крије“, огорчено прича још један од наших саговорника, угледни професор са Косова и Метохије.
Подсећања ради, албански градоначелници у општинама на северу КиМ убрзо по преузимању дужности већ су променили табле на зградама општина на Северу и ставили нове на којима су имена општина најпре истакнута на албанском, албанским писмом и то у наглашеном фонту, а тек затим на српском, на латиници као и на енглеском, такође у ненаглашеном фонту.
На овим таблама Косово је исписано као Косова, латиницом, или као „Република Косова“.
Српски језик би по Уставу тзв. државе требало да је на Косову службени. Међутим, употреба српског језика, посебно у енклавама јужно од Ибра у међусобној комуникацији, на улицама градова са албанском већином, пре ће донети невољу него што се може урачунати у неко од грађанских или националних права Срба.
„Албанске табле без ћирилице постављене на северу су експлицитно насиље које се шири из Приштине и требало би јасно да покажу да је албанизација других процес и нова реалност.
На крају, то је и кршење свих савршених међународних и локалних закона, који се савршено не примењују. Права су нам узета, сада се директно узима од живота, духовности и интимне посебности“, каже за РТ Балкан новинар и публициста Живојин Ракочевић, који живи у српској енклави Грачаница.
„Ћирилица као саставни део наше најдубље духовне, културне и друштвене интиме је уништена јужно од Ибра. У највећем броју случајева употреба ћирилице се кажњава и постала је окидач за дискриминацију на сваком нивоу косовске власти. Ако тражите, захтевате, молите или нешто подносите на ћирилици ви сте осуђени на неуспех и игнорисање. Забрана ћирилице је корак ка албанској пројекцији слободе и `интеграцији` у нову косовску реалност. Остала је на косовској личној карти и беџу Кфора“, каже Ракочевић.
Зоран Шапоњић