Надежда Петровић, Косовски божури (1913) Фото: Википедија
Албанска породица из суседног села Kараче присвојила сву имовину свих власника имања села Мироче, које више не постоји на терену, јер су сви објекти разрушени, а њиве преоране, док међународне институције ћуте
Село Мироче код Вучитрна више не постоји. Имовина свих власника је узурпирана од стране албанске породице из суседног села, а све куће и други објекти Срба су порушени. Годинама уназад, на Косову и Метохији се отимају имања и куће Срба, што од стране власти из Приштине, спровођењем експропријације и на друге начине, што од стране некадашњих комшија.
Власници 30 домаћинстава и имања из овог села ових дана по други пут за неколико месеци обратили су се порталу „Коссев“ из Косовске Митровице упућујући „апел централним властима Kосова, амбасадама страних земаља у Приштини и међународним организацијама у Приштини и у Београду, да помогну мештанима да реше проблем располагања приватном имовином.“
У писму се наводи да су заједнички проблеми свих власника имања настали су као последица општег системског отимања, уништавања и експлоатације имовине атара целог села.
„Уназад 20 година, једна албанска породица из суседног села Kараче једноставно је отела имовину свих власника имања атара села Мироче и то од: 14 власника домаћинстава који су живели у селу Мироче, чије куће и други објекти више не постоје, 8 власника имања, наследника који нису живели у селу Мироче, неки су имали викендице и 8 власника имања, који су живели у суседном селу Гојбуља“, стоји у писму мештана Мироча које је доставио Душко Миленковић.
Мештани даље у писму констатују да село Мироче више не постоји на терену, јер су „сви објекти домаћинстава и викендице разрушени и искоришћени тако да нема остатака објеката, осим две куће новије градње, од бетона и блокова, које није било могуће `разградити`. Сем тога шуме свих власника су сечене, уништени су воћњаци а перцеле претворене у њиве или пашњаке. Њиве и ливаде више власника обједињене су у велике површине, преоравањем међа где год је то било могуће због конфигурације терена“.
Динамика уништавања појединачних домаћинстава, сеча шума и воћњака и преоравања међа ради стварања мањег броја великих пољопривредних површина, наводе даље мештани, јасно се види тек „упоређивањем катастарских авио снимака Kатастарске агенције Kосова за период 2001. до 2018. године, као и сателитских снимака за период 2003. до 2021. године са сајта Google earth“.
„Наш проблем изузетно је комплексан и потпуно је јединствен у односу на сличне проблеме (било где у свету), где би насилнике назвали `узурпатори`. Тај назив је, међутим, преблаг у овој ситуацији, јер су насилници отели и уништили целокупну имовину свих власника села атара Мироче, коју су у потпуности ‘преуредили’ и непрекидно је експлоатишу“, наводе даље мештани.
Даље тврде да „своја имања не могу да користе ни на који начин, али ни да продају другим купцима Албанцима јер насилници праве проблем за продају“.
„Људи који су то урадили, очигледно су то спроводили према свом плану и без журбе, али и без страха од локалних власти, судске или полицијске, свеједно. Ти људи у нашем селу направили огроман објекат – фарму говеда. Нашу имовину користе за производњу хране и испашу говеда, чак остварују и субвенције за пољопривреду на нашу земљу. То поуздано и јасно говори о стању на терену“, стоји даље у писму у којем мештани села Мироче описују свој, за нормалан свет, невероватан случај.
Мештани у писму даље наводе да се „у циљу решавања проблема, већи број власника имања обраћао за помоћ тада важећим надлежним привременим органима и институцијама Kосова, али потпуно безуспешно“. Неки власници имања, пишу мештани, „забринути за своју безбедност и без поверења у позитиван исход решавања свог проблема као општег проблема читавог села, нису ни покушавали да се обраћају институцијама Kосова“.
Поступања ХАБИТАД и KПА, закључно са 2013. годином, према општим процедурама изласка на терен и доношења уопштених решења нису била довољна да приморају људе који су отели имовину да прекину са даљим уништавањем и експлоатацијом.
„Пред надлежним судом у Вучитрну покренуто је више кривичних поступака, које суд још увек третира само као ‘обичне’ узурпације пољопривредног земљишта на релацији узурпатор-власник имовине, значи без решавања проблема уништених-несталих кућа и осталих објеката домаћинстава. У пракси, суд је веома често од власника имања тражио доказе ко је, када и како ‘узурпирао’ имовину, иако је знао да власници имања више од 20 година не смеју да обиђу своју имовину“, описују мештани своју потрагу за правдом на КиМ на почетку 21. века.
Мештани даље наводе да један од власника имања већ две године има проблем да се одржи рочиште (заказано и одложено чак 8 пута).
„Два власника имања добила су кривичне поступке против узурпатора земљишта, неуспешно су реализовани поступци медијације, али ни они до данас нису решили проблем јер узурпатори нису променили своје понашање. Све то, са општим застојем у решавању поступака других власника имања, довело је до ситуације потпуне безнадежности и неперспективности решавања проблема у појединачним судским поступцима“, пишу мештани.
Наводе у писму да су осим на проблеме које имају при покретању и спровођењу појединачних судских поступака, указивали да постоје предвидљиви проблеми и у домену реализације евентуалних будућих правоснажних судских решења.
„Разлог је јединствен случај постојања оволиког броја оштећених власника имања од стране истих починиоца кривичних дела. Пре свега, из њихове имовине није могуће очекивати надокнаду огромног износа штете за све власнике имања. Даље, њихово евентуално упућивање на издржавање затворске казне по судском поступку једног власника имања аутоматски би изазвало још веће проблеме том истом власнику, али и свим другим власницима имања. Kоначно, евентуални судски епилог за решавање до сада учињене штете не подразумева аутоматско враћање права располагања приватном имовином власницима те имовине (чак ни појединачном власнику, а камоли свима нама). У суштини, проблем се додатно и непредвидиво компликује. То је јасно свима који имало познају стање на терену и који желе искрено и коректно да разматрају и решавају овај проблем“, пишу мештани села Мироче.
Имајући у виду да су њихови појединачни напори унапред осуђени на неуспех, почетком фебруара и марта ове године, власници домаћинстава уништеног села упутили су заједничку молбу и доказа на званичне имејл адресе: 17 виших нивоа власти у Приштини; амбасада и конзуларних представништвима 42 државе; 14 међународних организација и 65 других институција и медија у Србији и региону.
Из Министарства правде Kосова упућени су да се обрате „надлежним органима и суду“, а почетком марта ове године године из Еулекса им одговорено им је да су у овој међународној мисији размотрили наводе и замолили мештане да им доставе „све информације и пратеће документе који се односе на кривичне пријаве, тужбе, имена странака и место судова и статус предмета и било које друге релевантне информације“.
„У циљу поступања по захтеву Еулекса, дана 01.05.2023. године доставили смо тој институцији тражене податке за 30 власника домаћинстава и имања у атару села Мироче (око 150 страница у ПДФ формату). Kао и раније, предложили смо да се на лицу места у село Мироче упути делегација села са представницима Унмика, ОЕБС-а и амбасада земаља Kвинте у Приштини (пре свега САД и Велике Британије), уз присуство представника виших институција Приштине и Општине Вучитрн. Такође, указали смо да смо спремни да сарађујемо, при чему би сваки власник презентовао своја документа. Материјал смо доставили на знање и на имејл адресе виших нивоа власти у Приштини, Унмик, ОЕБС, као и амбасадама земаља Kвинте. До данас, нисмо добили никакав одговор“, описују мештани своју борбу за правду.
Власници имања села Мироче, наводе даље да више од 20 година трпие последице безобзирног отимања, уништавања и експлоатације своје имовине, а које локалне власти по службеној дужности ни у једном моменту нису покушале да спрече или санкционишу, иако су имале сазнања о стању на терену.
„Ни један од наших досадашњих појединачних покушаја за решавањем проблема пред надлежним локалним властима није решио проблем, чак штавише, протоком времена проблеми постају комплекснији за решавање због тешкоћа у реализацији оставинских расправа након смрти власника. Досадашњи напори да своје проблеме, препознате на нивоу атара целог села, представимо и доказима поткрепимо централним властима Kосова, амбасадама страних земаља у Приштини и међународним организацијама у Приштини и у Београду, једноставно нису имали никаквог ефекта“, тврде мештани, власници отете имовине.
Наводе и да „људи који су отели, уништили и непрекидно експлоатишу њихову имовину, спокојно настављају са својим поступањима, без страха да могу сносити последице“.
„Ми, власници имовине, крајње немоћни за решавање својих проблема, упућујемо апел свим добронамерним људима, свим институцијама разних нивоа надлежности да нам помогну да повратимо елементарно право свих цивилизација од настанка света – да располажемо приватном имовином. То се може остварити на један једини начин: да централне и локалне власти Kосова приморају људе који су отели, уништили и дан данас експлоатишу нашу имовину да престану да нам праве проблеме у располагању са приватном имовином“, стоји у писму мештана.
Власници отете имовине сем овог траже и да се „изнађе системски начин надокнаде штете за уништену имовину с обзиром на то да се то не може остварити у редовним судским поступцима из имовине насилника“.
Зоран Шапоњић
