РТ Балкан, 19. 11. 2024, Мурата убио ’рањени Албанац‘: Шта би српска деца на КиМ учила по Куртијевом плану и програму?

Фреска Милоша Обилића у манастиру Хиландар на Светој Гори атонској Фото: Википедија

Српски учитељи, наставници, професори свакако неће желети да прихвате радна места у таквим системима где ће их терати да српску децу уче разним небулозама које се могу чути у албанском систему, каже историчар Лука Јовановић

Цара Мурата на Косову пољу, на Видовдан 1389. године, убио је, у ствари, рањени Албанац „који је сабрао сав свој инат и насмрт ударио султана Мурата“. Ово фантастично историјско „откриће“ објавила је летос приштинска Коха позивајући се на књигу француског монаха Венсана Мињоа Историја Отоманске империје из 1771. године!

После бројних најава из Приштине, како ће се после регистарских таблица, забране динара, затварања пошти и банака, гашења других српских институција, на удару наћи и школе и болнице, отворено је питање да ли ће српска деца на Косову и Метохији, поред осталих, по приштинском плану и програму у некој блиској будућности учити и ову „лекцију“.

Тзв. косовска полиција привела је пре неколико дана на Јарињу и затим га шест сати држала у притвору и испитивала, директора школе у Гојбуљи код Вучитрна која ради у српском систему и по српским програмима.

„Све се то ради с циљем да се Срби заплаше, јер је Аљбин кренуо на очигледно гашење српских школа на Косову и Метохији. Ако се то догоди, то је крај свега. Нема више дијалога, јер су наше школе и здравство, уз цркве и државу Србију, основни стуб опстанка српског народа на Косову и Метохији“, изјавио је директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић после хапшења директора школе у Гојбуљи.

Шта чека родитеље и ђаке а шта професоре, студенте, ако се најаве Куртија и косовских власти спроведу у дело до фебруарских избора на КиМ, или, како се очекује, до момента смене власти у Вашингтону?

Да ли ће српска деца на КиМ бити приморана да уче како су Немањићи, у ствари „потомци албанске фамилије Нимани“, како је „Карађорђе чистокрвни Албанац“, и како је „Милош Обилић био у ствари албански витез“, како је амблем двоглавог орла на светом трону у манастиру Дечани „јасно обележје Албаније“?

Лука Јовановић, историчар са Косова, за РТ Балкан каже да „евентуални удар Приштине на школе не би требало никога да изненади, Курти је и после победе Трампа наставио са хапшењима и прогоном Срба са КиМ“.

„Оно чега се сада највише плаше Срби и на северу и на југу КиМ јесте напад на школски систем, на наше школе, основне и средње као и на универзитет. Ако се то деси, биће то кап која ће прелити чашу не само Србима него, надам се и међународној заједници. Ваљда су слобода вероисповести, слобода образовања, слобода кретања, неупитне вредности. Сматрам да би онда требало реаговати блокадама, протестима против режима који се свакако може назвати окупаторским“, каже Јовановић.

Наш саговорник је мишљења да ако би такав потез уследио, „Срби свакако не би слали своју децу у такве школе чије би програме одредила Приштина, које не пружају адекватан ниво образовања који је доступан у српским школама“.

„Са друге стране, српски учитељи, наставници, професори свакако неће желети да прихвате радна места у таквим системима где ће их терати да српску децу уче разним небулозама које се могу чути у албанском систему“, мишљење је Јовановића.

Оно што би Приштина даље урадила, наставља саговорник, јесте да на силу наметне свој кадар.

„Свакако би се потрудили да, као што после преузимања општина раде у локалним администрацијама на Северу, доведу свој кадар, албанске наставнике из других општина у школе на северу КиМ. Неће им бити тешко ни да организују превоз, ни да то плате, проблем је једино што неће имати ученике“, каже Јовановић.

Он највећи притисак квази науке, квази појмова, очекује управо у његовој бранши.

„Не можемо очекивати да ће децу учити да су Грачаница и Дечани српски манастири, већ да су то албанске задужбине, културна баштина Косова.

Доћи под систем који нема традицију, који нема основне параметре у образовању је погубно. Ни један албански универзитет на територији КиМ нема никакво међународно признање, није део било какве уније универзитета, нема признате акредитације, њима су назови главни универзитети пре коју годину изгубили акредитацију од стране ЕУ јер не испуњавају стандарде и норме. Једини такав универзитет на КиМ је наш, Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, који је део свих међународних заједница универзитета и потписник свих повеља о образовању и као такав уважен члан међународне заједнице универзитета“, закључује Јовановић.

Историчар из Грачанице Александар Гуџић у разговору за РТ Балкан констатује да је питање просвете превише осетљиво, и износи процену да Курти најавама о преузимању школства на КиМ ипак „пуца из празног пиштоља“, да је то део његовог „политичког маркетинга“.

„Мислим да се он, ипак неће одлучити на то, јер је питање и како ће реаговати међународна заједница. Друго, не верујем да Приштина има план и програм, да има уџбенике, и ако се на то одлуче, шта ће понудити деци. Не знам, можда су нешто у међувремену урадили.

Подсећам, пре пар година, Приштина је објавила неки практикум из пољопривреде, био је то тако накарадан превод на српски да су помињали ‘пошумљавање телади’, ‘узгој пилићи за гојазност’, по тој методологији такви уџбеници били би неупотребљиви“, каже Гуџић.

Како каже, „ако се најаве приштинских власти ипак спроведу у дело, а живимо у чудном свету у коме је све могуће“, он не верује да би неко од Срба дозволио да му деца на иду у такву школу.

„То ће довести до одласка деце, а са њима и родитеља са Косова и Метохије у централну Србију. Једино решење било би да деца оду одавде и школе завршавају у неким другим местима“, каже Гуџић.

По речима саговорника, у случају преузимања школства, косовске власти кренуле би са наметањем својих уџбеника.

„Говоримо хипотетички, али, вероватно би преписали уџбенике из бивших југословенских републике, БиХ, Хрватске, планове и програме тих држава који се рецимо односе на историју. По тим новонаписаним, нарученим уџбеницима, деца би учила да су Срби окупатори, да су два пута окупирали КиМ, најпре у 12. веку у време Немањића, па затим 1912. године. Учила би да су Срби починили геноцид над Албанцима, дакле, све оне наративе који су присутни у албанској јавности на Косову. Све су то лекције које би српска деца морала да уче“, каже Гуџић.

Историчар из Грачанице подсећа и на друга конструкције албанске историје, лекције које би биле стављене пред српску децу.

„У тим уџбеницима вероватно би писало да су српски владари градили цркве на темељима албанских цркава, или би учили да је Грачаница албанска црква коју су Срби преузели и гомилу других конструкција и наратива који имају за циљ присвајање српског културног наслеђа. То је процес који није од скора, није производ Куртија, то је процес дугог трајања, идентичан ономе кроз који су Албанци прошли крајем 19. и почетком 20. века када је створена албанска нација“, речи су Гуџића.

Он подсећа и на „наручену историју Албанаца“ коју су својевремено написали бечки дворски историчари Лајош Талоци и Константин Јиричек.

„Тада су повезали Албанце са Илирима. Данас, крајем 20. и почетком 21. века, такође неки историчари, Ноел Малколм и екипа, написали су наручену историју Косова у којој се прича о некаквом историјском Косову, и албанском континуитету на Косову о стварима са којима се ми данас суочавамо. На пример, да су Косовску битку водили Албанци, да су Грачаница и Дечани албанске цркве и манастири... Потребно је кроз један наратив, кроз лаж успоставити неку нову ‘истину’. Више пута поновљена лаж постаје истина“, вели Гуџић.

Овај историчар из Грачанице констатује да ми данас „присуствујемо стварању локалног, синтетичког идентитета а крајњи циљ тог косоварског идентитета, реконструкције некаквог историјског албанског ‘Косова’, јесте сузбијање српског државног, културолошког и етничког простора, сужавање свега српског на ужесрбијанско“.

„Сличан процес се одвија у БиХ, у Хрватској, у Црној Гори се до скора одвијао. Све што је српско треба постати ужесрбијанско, све што је српско прогласити за босанско, косовско, хрватско, црногорско“, каже Гуџић.

 
Зоран Шапоњић