РТ Балкан, 19. 6. 2023, Теслa чува идентитет: Успомену на српског научника понели и име ратлука, вина и парфема

Никола Тесла Фото: Архива

Део стратешке кампање српске дипломатије у чувању идентитета нашег народа прати упечатљива порука „Тесла – енергија мира“, настала поводом 80 година културе сећања на нашег најпознатијег научника

Линија одеће високе моде, парфем, композиција, вино, шљивовица, енергетска бомбона, специјални дипломатски пасош – само су неки од брендова који носе име славног научника, светског а нашег, а који су лансирани за само шест месеци обележавања 2023. године – „Теслине године Теслиног народа“.

Према речима амбасадора др Љиљане Никшић, националног координатора „Теслине године Теслиног народа“ покренуто је 11 брендова и две иницијативе са именом чувеног научника. Сви су заштићени монограмом – Теслиним иницијалима – које је користио и имао на свим деловима одеће, па и на чарапама.

Она за „Политику“ каже да је на дан када је најславнији научник српског рода осветлио човечанство и пустио 12. јануара у погон прву хидроелектрану на свету, на Нијагариним водопадима у Америци, Министарство спољних послова Србије (МСП) прогласило 2023. за „Теслину годину Теслиног народа“.

То је део стратешке кампање овдашње дипломатије у чувању идентитета нашег народа и прати је упечатљива порука „Тесла – енергија мира“, настала поводом 80 година културе сећања на њега. Кампања је осмишљена према моделу оне коју води Министарство за стратешка питања и јавну дипломатију Израела, уз комбиновани амерички и француско-немачки модел јавне дипломатије.

Једини Србин по коме је названа међународна јединица мере спадао је у круг најбоље обучених људи на њујоршкој Петој авенији. Зато су, ради успостављања стандарда Тесле – да у свему што радимо тежимо врхунском резултату, лансирали линију отмене, високе моде „Тесла НТ“.

Подржавају је наши прослављени креатори: Роксанда Илинчић, Игор Тодоровић, Саша Милојковић, Бата Спасојевић, Милан Младеновић Барон и Јелена Мандић, дизајнерка накита. Никшићева истиче да је то више од модног бренда, и да је то и филозофија живота и повратак изворним вредностима Теслиног народа, којом чувају идентификациони код нације и праве громобран пред покушајима отимања идентитета.

Модна линија је представљена и обједињена са до сада покренутим Тесла брендовима у каталогу, на 220 страница, одштампаном симболично на Дан српске дипломатије, која ове године обележава 835 година.

Министар Ивица Дачић увео је и титуле амбасадора Тесле, а прва је додељена последњем живом из групе српских електроинжењера који су били део „Сербо 7″ и „Аполо 11″, НАСА свемирске агенције Давиду Вујићу, председнику емеритусу фондације „Тесле“ из Америке, носиоцу нашег највишег државног одликовања Карађорђеве звезде првог степена.

Сваки амбасадор Тесле је и носилац још једног бренда – специјалног дипломатског пасоша Републике Србије „Тесла“, у коме је назначено 30 датума који се обележавају. Уз све то уклопили су и Тесларицу, литерарну даровницу, начињену као збирку песама коју је промовисало Удружење књижевника Србије. Прати је билтен „Тесла“, збирка новинских чланака о нашем, а светском проналазачу наизменичне струје, Удружења новинара Србије.

Издваја се и бренд „Тesla in Vino Veritas“, на коме је назначено „географско порекло Србија“, омиљене Теслине ароме, који је обожавао вина. Настаје на 11 хектара винограда породичне винарије „Комазец“, на јужној падини фрушкогорских бисера које напаја „сребрна вода“, за коју се веровало да је излечила Теслу од колере када је имао шест година.

Виногради су у близини манастира Шишатовац и Гргетег, где постоје виноводи из 14. века и сведоче о средњовековним коренима српске винске традиције. Теслино вино, у знак сећања на више од 140 година српско-америчких односа у Стејт департменту, министар Дачић је међу првима даровао специјалном изасланику САД Габријелу Ескобару.

Вински подухват Министарства спољних послова употпуњен је и домаћом шљивовицом, названом „teslowacha“, а производи је амбасадор Тесле професор др Дејан Илић, бивши саветник немачке владе за развој електромобила, који је радио са Стивеном Џобсом на батеријама за мобилне телефоне и израдио мини-батерије за пејсмејкер, иначе проналазач са 680 регистрованих патената.

Осим што даје допринос у чувању српског идентитета, овим је Илић испунио и обећање дато оцу и на породичном газдинству подигао 11 хектара засада шљиве ранке.

„Тесловача“ је за чак три одсто јача од најпопуларнијег алкохолног пића, вискија. Иначе, овдашња шљивовица је уврштена у културну нематеријалну светску баштину човечанства Унеска. А копије средњовековних списа које чувају у Музеју српске дипломатије, као трофеје дипломатског корпуса, казују да је она, поред вина, била служена и на гозби коју је Стефан Немања, оснивач српске државности, духовности, просветитељства и дипломатије, приредио за Фридриха Првог Барбаросу у Нишу 1189. године при потписивању првог српско-немачког споразума у историји.

Београдски бомбонџија, Бранислав Босиљчић, произвео је специјални енергетски бомбон на бази ратлука и шљиве „тесла“, који се топи у устима и даје енергетски подстицај.

Ненад Јованов, последњи српски парфемџија који ручно прави парфеме, урадио је пет узорака за одабир ароме за парфем „Тесла спирит“, уз помоћ 70 фармацеута и лабораната из „Хедера вите“. Дати су на тестирање и селекцију стручном тиму Министарства спољних послова, али и на процену манекенки и модном продуценту – Слађани Тесли, која је потомак славног научника.

„Она је као топ-модел радила за модне куће „Валентино“, „Вивијен Вествуд“, била је заштитно лице „Фараучија“… По свој прилици је мирисна нота „ливадско цвеће“ фаворит. Идеја је да амбалажа буде у ретро стилу са пумпицом за прскање парфема, баш каква је била и у Теслино време. Слађана Тесла је, са холивудским глумцем српског порекла Џеком Димићем, актер још једног бренда. Они су снимили видео-спот „Тесла енергија мира“, а у плану је снимање још неколико спотова“, појашњава амбасадорка Никшић.

И „Теслина рапсодија“, композитора Марине Арсенијевић, биће изведена у Теслиној години. На иницијативу Чеде Ковачевића Чекова (94), картографа, сачињен је нацрт пројекта Теслиног торња, назван ТеслинУм – светионик човечанства, а Савез инжењера и техничара иницирао је подизање Међународног комитета „Тесла“ за установљавање космополитске награде „Тесла“.

„Идеја је да се направе одрживи брендови који ће да трају и када се кампања заврши. Сваки бренд су подизали са пуно љубави и пожртвовања људи добре воље који се баве различитим делатностима. Српски дипломатски корпус захвалан је за укључивање у кампању Београдског универзитета и Универзитета Принстон, медија, удружења књижевника, удружења новинара, савеза инжењера и техничара, ауто-мото савеза, модне, винске, кондиторске индустрије и драгоцених занатских радионица“, каже др Никшић.

Он каже да овај друштвени активизам на очувању лика и дела Тесле, као једног од кључних идентитетских стубова нације, има немерљиву вредност за будућност Србије.

„Наше министарство је координирало и обједињавало напоре појединаца и институција, није финансирало ниједан од наведених брендова, али ће их српска администрација, свакако, прибављати за репрезентацију“, каже др Никшић.

Истиче да је „електрични геније“ у Америци нашао уточиште и средства да оствари неке од својих идеја које су биле на добробит читавог човечанства, али, како је рекао, 1892. године током посете Београду, најслађа мисао била је та да је то дело једног Србина.

„Никола Тесла део је нашег идентитетског кода и наша дужност је да одамо почаст овом горостасу човечанства кроз све области рада и стваралаштва. Његова последња жеља, да му на испраћају уместо посмртног марша свирају „Тамо далеко“, традиционалну српску песму која се завршава ускликом „Живела Србија“, нас обавезује да поштујемо и чувамо његов принцип да се у свакој прилици изјашњавао као Американац српског порекла“, каже амбасадорка Љиљана Никшић.

Она сматра да је оваква, мека дипломатија, изванредно средство да се у изузетно тешким околностима позитивно делује у дипломатској арени, где су светски односи веома заоштрени у време великих изазова и да се активно бране стубови идентитета нације.