РТ Балкан, 24. 8. 2023, Грајф за РТ Балкан (2. део): Нацисти су били стерилнији од усташа, 57 метода убијања Срба у НДХ

Гидеон Грајф Фото: screenshot

Разлике између Немачке и Хрватске када је реч о прошлости су огромне – док је Немачка преузела одговорност за своје злочине, Хрватска је и даље поносна на своју прошлост и жели да је оживи, каже познати израелски историчар

Усташе су усавршиле чак 57 метода убиства које су примењивали у Јасеновцу, то је најбољи доказ њихове убилачке природе и жеље за убиством, каже у другом делу разговора за РТ Балкан Гидеон Грајф, водећи израелски историчар, стручњак за Холокауст и аутор великог броја научих радова на ту тему, међу којима се налази и капитално дело „Јасеновац, Аушвиц Балкана“.

Он за РТ Балкан говори о сличностима и разликама између нациста и усташа, али и начину на који савремена Немачка и Хрватска гледају на Други светски рат. Дотакли смо се и његовог личног односа са Србима, али и тога шта би Србија могла да научи од његове домовине, Израела, када је у питању очување сећања на страдале у усташком геноциду.

„Убилачки методи Немаца и усташа су у много чему слични, али између њих постоје и неке јасне разлике. Ја бих то сумирао овако: Немци су били ‘стерилнији’ и ‘чистији’ у вршењу својих злочина, нису волели да се трљају о тела убијених и радије су се држали подаље од њих. Зато су измислили метод убиства у гасним коморама, који омогућава стерилно убиство уз држање дистанце између убице и жртава. Та метода је измишљена углавном зато што претходни метод убиства, у јамама на територији Совјетског Савеза од стране ‘Ајнзацгрупа’, није био довољно стерилан и изазивао је нелагоду и духовну патњу убицама. Прљаве послове, попут спаљивања тела, лоцирања драгоцености, чупања златних зуба и бацање пепела у реку, Немци су наметнули јеврејским затвореницима, члановима ‘Зондеркомандеа’. Принцип је био – не прљати чисте, ‘аријевске’ руке“, каже професор Грајф.

„Усташе су биле потпуно другачије: Они су волели да осете тела својих жртава, одсецају главе затвореницима посебним ножем закаченим као рукавица, као и да праве фотографије својих бруталних убистава. Чињеница да су усташе измислиле и усавршиле ни мање ни више него 57 метода убиства које су примењивале у логору Јасеновац, најбољи је доказ њихове убилачке природе и жудње за убиством. Да резимирамо, усташе су биле примитивније и више налик на варваре од Немаца“, објашњава наш саговорник.

Дечији логори

Усташки режим познат је и по томе што је организовао специјалне логоре за децу, што током Холокауста није радио нико други у Европи, чак ни немачки нацисти. Усташе су зверски убиле око 75.000 српских, јеврејских и ромских беба и деце, каже професор Грајф.

„Недавно, у пролеће 2023. године, српски медији су објавили да је Србија сада у поседу досијеа Диане Будисављевић. Ти документи садрже имена деце која су сачувана, чиме је откривена језива слика судбине српске деце у НДХ. Хиљаде и хиљаде деце остало је сирочад када су им усташе убили родитеље, а Диана Будисављевић је хиљаде њих спасла усвајањем у хрватске породице“, објашњава познати израелски историчар.

Професор Грајф каже да и је коначно решење усташког режима, односно истребљење Срба, Јевреја и Рома на простору Независне Државе Хрватске, почело чак 6 месеци пре немачко-нацистичког коначног решења.

„Сличност оба злочиначка режима била је и расна теорија, која је била централна линија политике и идеологије и у НДХ и у нацистичкој Немачкој, и која је довела до убистава милиона невиних људи, посебно Јевреја. Ова политика је донета одмах по доласку два режима на власт, а у НДХ је била усмерена против Срба, Јевреја и Рома.“

У Србији наилазим на изузетно позитивне реакције, осећам велику захвалност

Професора Грајфа смо питали и да ли је у свом професионалном раду документовања страдања у Другом светском рату наишао на отпор и проблеме, као и са каквим се реакцијама сусрео. Он каже да у Србији скоро увек наилази на изузетно позитивне реакције и да га то веома радује.

„Добијам огромну подршку од некадашњих логораша који су преживели Јасеновац и који данас живе како у Србији, тако и у иностранству. У том логору је убијено око 20.000 беба и деце, пошто их је усташка влада прогласила ‘државним непријатељима’. О тим великим усташким злочинима говорио сам када сам отварао изложбу ‘Јасеновац – право на сећање’ у седишту Уједињених нација у Њујорку 2018. године, што је био први пут у историји да је сећање на тај логор и његове жртве било поменуто у УН“, подсећа израелски историчар и додаје:

„Дозволите ми да искористим ваше питање и посебно поменем саосећајне одговоре које последњих година добијам од многих грађана Србије, у Србији и у иностранству, грађана које не познајем али који ми пишу да је, у њиховим очима, моја активност толико значајна за српско историјско памћење, да у поређењу са мном ниједан српски историчар не ради ништа слично. Они наглашавају да би, без мене, питање Јасеновца и даље било закопано дубоко под земљом, као и протеклих деценија.“

Професор Грајф објашњава да су га појединци чак и прозвали за „народног хероја српског народа“, као да га често обасипају комплиментима и љубављу. „Ту захвалност осећам и у бројним посетама Србији. Људи ме препознају на улици и деле своја осећања са мном. То ме, као и трагање за истином, радује и подстиче да наставим са својим радом. Нико неће моћи да ме купи, нико неће моћи да утиче на мене терористичким средствима, нико неће моћи да ме подмити“, закључује он и наглашава да су вредности које потичу из његове породице.

Против ревизионизма се мора борити истином

У току разговора са професором Грајфом, дотакли смо се и питања ревизионизма историјских чињеница који је, нажалост, последњих година постао широко распрострањен на простору не само ширег Балкана, већ и у самој Србији. Реч је о опасном феномену против којег се мора борити истином, поручује наш саговорник.

„Ревизионизам је опасан феномен који се мора искоренити, јер у многим случајевима представља увреду за убијене и скрнави сећање на њих. Зато се мора учинити све да се историја, њена светле и тамне стране, документују на што објективнији начин.“

Наш саговорник наглашава да „неке владе користе историјски ревизионизам како би промовисале своју националистичку политику агенду“ и како би се опрале од својих злочина против човечности током Другог светског рата. Оне се надају да ће на тај начин олакшати терет прошлости и очистити своју црну историју.

„Разлике између Немачке и Хрватске када је реч о прошлости су огромне. Док је Немачка преузела одговорност за своје злочине, Хрватска је и даље поносна на своју прошлост и жели да је оживи. Немачка признаје своју тешку кривицу и у свакој прилици износи искрене оцене злочина из своје мрачне прошлости, док Хрватска одбија да се одрекне својих прошлих злочина, што је озбиљан проблем са моралне, и са образовне тачке гледишта“, објашњава професор Грајф.

За крај, нашег саговорника смо питали шта би Србија могла да научи од његове домовине, Израела, али и шире јеврејске заједнице када је реч о заштити сећања на жртве геноцида, а посебно цивиле страдале током Другог светског рата.

„Јеврејски народ је народ који уме да памти, а то колективно сећање траје хиљадама година. Сетимо се изласка из Египта, рушења Првог и Другог храма, вавилонског изгнанства, свих непогода које су током година задесиле наш народ, као и Холокауста, наше највеће катастрофе, током које је убијена око трећина јеврејског народа“, подсећа професор Грајф.

„Велики део његових најважнијих државних празника су празници сећања, а у њиховом средишту су важни догађаји који су се догодили јеврејском народу у његовој историји. То живо и интензивно сећање чува наш национални идентитет, јача везу између делова јеврејског народа, чува наш историјски континуитет и служи као важан елемент у обликовању наше националне личне карте“, објашњава он и подсећа да је његов однос са Балканом настао управо када су га из Владе Србије пре десетак година замолили да их саветује како да изграде националне институције за очување српског националног сећања.

„Због мог професионалног искуства као проучаваоца Холокауста, позван сам у Србију да спроведем истраживање о Јасеновцу и да организујем прву изложбу у Уједињеним нацијама на тему Јасеновца“, наглашава израелски историчар.

Алекса Пауновић