РТ Балкан, 27. 4. 2024, Годишњица масакра у Сурдулици: НАТО пилоти били су, или слепи или хладнокрвнe убице

Сурдулица, НАТО разарање 1999. Фото: Восток

На густо насељени део града, 2,5 километра од најближих војних објеката, испаљено је 14 пројектила, убијено је 20 људи, стотине кућа су срушене или оштећене, повређено је 100 мештана

Само у кући Милића близу центра Сурдулице НАТО пројектил великe разорне моћи 27. априла 1999. године убио је деветоро људи. Шесторо чланова породице и тројицу комшија који су спас од бомби потражили у чврсто грађеној кући са три бетонске плоче. Бомба је пробила све три, експлодирала у подруму, међу несрећним људима.

Новинари који су предвече стигли у Сурдулицу написали су да је НАТО пилот који је тог дана бомбардовао сиромашни град на југу Србије био или слеп, или се радило у суровом, безочном, хладнокрвном убици.

Спасиоци и мештани који су први стигли на лице места испричали су да у бомбардованом насељу нису имали кога да спасавају. Ретко које тело било је читаво. Она у подруму куће Милића у Змај Јовиној улици раскомадана, људи који су видели призор у подруму причали су касније да су имали утисак да је бомба експлодирала право између несрећних људи.

Убијени су Александар и Весна Милић, обоје су имали по 37 година, њихова ћерка Миљана којој је било 15 и син Владимир (12), Александрова мајка Стаменка и сестрић Миомир (17). Побијени су и Драган Ивановић (37), Станиша Ђорђевић (32) и Станиша Рашић (48) који су се затекли у подруму.

На данашњи дан 27. априла 1999. године, око поднева, на мети авиона Северноатлантске алијансе било је централно језгро, најгушће насељени део Сурдулице, насеља Чубрине ливаде и Пискавица. Тог дана на становнике насеља бачено је 14 ракета и авионских бомби.

У масакру, апокалипси која се обрушила на главе невиног народа сурово је побијено 20 цивила, међу њима било је и 12 деце од пет до 15 година. Повређено је 100 мештана, порушено више од 500 породичних кућа.

Зашто, то осим оних који су наредили и спровели у дело напад, нико не зна. Најближи војни објекат је на око 2,5 километра од овог насеља, до најближих војних магацина има непуних шест. Када су се слике масакра појавиле у јавности, из централе НАТО хладно је изјављено да је у питању био један погрешно усмерени пројектил. Мештани су тог поподнева и наредних дана причали да су најпре чули две удаљене експлозије а да је онда уследило бомбардовање њиховог насеља, да се чуло најмање десетак експлозија од којих се тресла земља.

Погођена је тог дана и још једна кућа, близу дома Милића, ни од ње није остало ништа, само рупа која се наредних дана полако пунила водом.

Сурудулица је и шест дана раније, 21. априла била мета НАТО авијације. Бомбе су тада пале на избегличко насеље у коме су живели расељени из Републике Српске и Крајине. Погинуло је десеторо, рањено најмање 20-оро цивила. Међу погинулима тада је било шесторо деце.

У сулудом, за нормалног човека необјашњивом пиру, Сурдулица је мета била и тридесетак дана касније, 31. маја 1999. када су погођени Санаторијум за плућне болести, Геронтолошки центар и павиљон са избеглицама. Побијено је 20 људи, а 95 је рањено.

На павиљон у коме су биле избеглице из РСК пала су два пројектила, још један на павиљон старачког дома.

У старачком дому убијени су Стана Рашић (66) из Криве Феје, Босна Милановић (68) из Власина Округлице, Десанка Величковић (67) из Калиманца и Стамен Рангелов (61) из Божице.

У павиљону са избеглицама побијено је 19 људи, било је и неколико десетина повређених.

Убијени су су Босиљка Малобабић (53) и њена деца Милена (20), Раде (19) и Миленко (16), Мила Слијепчевић (90), Душан Манојловић (72) и Милица Манојловић (77), сви су били из Сјеничака код Карловца.

Побијени су и Драгић Напијало (70) из Војнића, Богданка Јањанин (74) из Маличке у општини Вргин Мост, Славко Поповић (60) из Доњег Скрада у општини Крњак, Петар Будисављевић (60) из Врховина, Ђорђе Павковић (45) из Павковића у општини Крњак, Раде Жигић (52) из Тука у општини Кореница, Даница Малешевић (61) из Тушиловића у општини Крњак и Миланка Вучковић (65) из Косјерског у општини Дуга Реса.

Троје избеглица остало је неидентификовано – Милица Манојловић, браћа Раде и Миленко Малобабић.

У три напада на Сурдулицу погинуло је 50 мештана, њих 204 је повређено.

Зоран Шапоњић