РТ Балкан, 30. 8. 2023, РТ Балкан истражује: Зашто нико неће да обнови немачки споменик српским јунацима у Кошутњаку

Кошутњак: Спомен обележје српским војницима погинулим о одбрани Београда у Првом светском рату 1915. (немачко војно гробље) Фото: РТ Балкан

Графити царују каменом клупом, одређени делови великог споменика се распадају, а део обележја посвећеног српским херојима остављен је забораву

С времена на време на интернету освану фотографије руинираног немачког војног гробља у Кошутњаку које показују сав немар према херојству српских јунака који су страдали, а потом на овом месту сахрањени, у току одбране Београда у Првом светском рату.

РТ Балкан је посведочио да је спомен-обележје у заиста катастрофалном стању, а историчар др Ненад Лајбеншпергер из Републичког завода за заштиту споменика културе Београд, под чијом се заштитом гробље налази, за РТ Балкан каже да већи радови на њему нису извођени, док се његово редовно одржавање – попут кошења траве и уређивања површина – обавља редовно.

„Пројекат обнове, односно рестаураторских радова на том простору из 2015. године, предвиђа обнову великог споменика припадницима 208. пруског резервног пешадијског пука, уређење мањег споменика са двојезичким епитафом на немачком и српском језику: ‘Овде почивају српски јунаци’ (нем. Hier ruhen serbische Helden) и Вилхемове клупе (камена клупа намењена последњем цару немачке и краљу Пруске – кајзеру Вилхелму Другом), уређење старих и додавање нових стаза, прављење лапидаријума – посебног простора на коме ће се одложити постојеће спомен плоче које су још увек на ширем простору гробље, као и реконструкција споменика у облику пирамиде чији су остаци видљиви међу зградама образовног центра ‘Руђер Бошковић’, а на основу постојећих фотографија и друге материјалне грађе“, набраја др Лајбеншпергер.

Средства за реализацију пројекта су више пута тражена, али никад нису одобрена, наглашава наш саговорник.

„Одржавање војних гробаља је у ресору Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, али их никада нисмо добили. Нека врста сарадње је успостављена и са амбасадом Немачке у Београду. Вишеслојни су проблеми, наша држава има велики број ратних меморијала које треба обнављати, сваке године треба одабрати приоритете. С друге стране, ово је немачки војни меморијал, војне силе која носи веома негативну конотацију у нашој земљи, у случају и Првог и Другог светског рата. Мислим да се води опрезна политика, да држава не сме да донира новац за окупаторске споменике док се не обнове наши, поготово када се зна како Немачка стоји економски. Моја претпоставка је да ни Немци нису спремни да обнове војни комплекс, потпуно свесни тог негативног наслеђа“, сматра историчар.

Каже да би сад требало и ревидирати студију јер су актуелне цене другачије него што су биле раније, када је рађена поменута студија.

Споменик је подигнут на наређење немачког фелдмаршала Аугуста фон Макензена, предводника офанзиве здружених аустроугарских и немачких снага које су 5. октобра 1915. године напале Краљевину Србију.

Током борби на Топчидеру и Кошутњаку, браниоци Београда пружали су снажан отпор када је свега 36 српских војника Седмог пешадијског пука положило своје животе у сукобу у ком је погинуло више од 200 немачких војника.

Кошутњак: Натпис на спомен обележју српским војницима погинулим о одбрани Београда у Првом светском рату 1915. (немачко војно гробље) Фото: РТ Балкан

Када је то чуо, фелдмаршал Аугуст фон Макензен наредио је да се по престанку војних дејстава на подручју Београда отпочне са изградњом гробља за погинуле немачке војнике у Великом рату, али и подизање споменика погинулим српским војницима, што је једини такав пример у свету.

Гробље се ширило и током Другог светског рата, да би било сасвим уклоњено и уништено након ослобођења Београда 1944. године.

„Подизање споменика као спомен обележје непријатељу јесте јединствен случај, али је све слабо истражено, нема потврда о томе, а постоје и назнаке да није оригиналан напис, већ да је настао касније. Прецизне податке о измештањима немамо, пошто су то радиле окупационе снаге током Другог светског рата. Након ослобођења Београда крајем Другог светског рата, гробље је уништено, али прецизни подаци о томе где је шта однето такође не постоје“, објашњава др Ненад Лајбеншпергер.

Стање на војничком гробљу у Кошутњаку коментарисано је у медијима у више наврата, од тога да „Србија улаже 100.000 евра у родну кућу бана Јелачића у Суботици, милион евра даје Загребу због земљотреса, затим Албанији, Турској“…, до тога да „док чувајмо и бранимо територијални интегритет других држава, за своју истовремено немамо времена, не ценимо јој прошлост, а о будућности ни не мислимо“.

РТ Балкан посведочио је да графити царују каменом клупом, одређени делови великог споменика се распадају, а део обележја посвећеног српским херојима остављен је забораву. И неким лепшим временима.

Сања Илић