Књижевник и новинар Живојин Ракочевић истиче да српско наслеђе на Косову, од оног тренутка „када је први камен отесан“, штити Српска православна црква и да су у питању векови бриге, рада, љубави, молитве, уметности, културе и духа
Нико не може да штити српско културно наслеђе на Косову осим онога чије је оно власништво, оценио је за Косово онлајн књижевник и новинар Живојин Ракочевић, напомињући да је сваки глас у међународној заједници апсолутно драгоцен и да је ургентно и неопходно да сваког тренутка у свим светским институцијама „чувамо, бранимо, сведочимо и одржавамо наше наслеђе“.
Ракочевић истиче да српско наслеђе на Косову, од оног тренутка „када је први камен отесан“, штити Српска православна црква и да су у питању векови бриге, рада, љубави, молитве, уметности, културе и духа.
„Нико не може да штити српско културно наслеђе на Косову и Метохији до онога чије је оно власништво, као и, наравно, научне институције, културне институције, држава Србија, заводи који су се о томе старали у протеклом периоду, треба да наставе свој рад и не може уопште бити говора о томе да неко може преузети српске културно и духовно наслеђе на Косову и Метохији зато што за то нема капацитета“, рекао је Ракочевић.
Он, међутим, подсећа да су пред очима света нестали Палмира, Национални музеј у Ираку, Будине статуе у Авганистану.
„То је један тренутак зла у ком може да нестане све оно на чему се заснива ваш духовни, културни, национални и државни идентитет, и сав тај мозаик се једноставно може урушити, и зато је врло важно да у свим светским институцијама имамо активан, жив, прецизан, јасан, научно и методолошки утемељен глас шта то ми баштинимо на Косову и Метохији. Поред тога што морамо и себи објашњавати шта је Косово и Метохија и шта је наше наслеђе на Косову и Метохији, ургентно је неопходно да сваког тренутка у свим светским институцијама, у којима то можемо да радимо, чувамо, бранимо, сведочимо и одржавамо наше наслеђе на Косову и Метохији“, рекао је Ракочевић.
„Косовско“ културно наслеђе не постоји
Он истиче да се мора јасно знати да на Косову постоје три доминанта културна наслеђа – српско, албанско и отоманско и да је потпуно јасно да нова администрација у Приштини, захваљујући „идеји о прављењу државне нације“, жели да направи косовско културно наслеђе.
„Оно не постоји. Њега нема. Све што има и најважније је, припада овим групама и оно не може постати косовско. Суштина је у следећем, да би прављењем лажно јединственог косовског културног наслеђа наше цркве и манастири прешли у власништво косовских институција – то је незамисливо, то је потпуна катастрофа, јер тамо нема ничег добронамерног према њима, па и ова последња изјава (Хајруле Чекуа) да треба да се заштити Бањска, и да је она нелегално реновирана, је апсолутно бесмислена“, сматра Ракочевић.
Он указује да се, негде у дубини обрачуна са Србима, Српском православном црквом, српском државом, српском културом на Косову и Метохији, те важне тачке и најважније тачке, које су и у Унеску и којих има још на стотине по терену Косова и Метохије се виде као кључна опасност и они су ти кључни маркери и сведоци који Приштини сметају да, како они мисле, живи и заокружи пуну државност.
Подсећа да су се сличне ствари догађале у Црној Гори, те да су исти закони били припремани и за Косово, јер је то, истиче, једна шира акција у којој треба „променити власништво“.
„Можемо да се договарамо о било чему, али не можемо разговарати о најдубљој интими наше културе, нашег народа, наше државности и наше духовности. О тој духовној интими разговарати, чија је, коме припада и коме би требало да припада је апсолутно неприхватљиво и недвосмислено је да у такве разговоре не треба апсолутно улагати ништа“, рекао је Ракочевић.
Ракочевић истиче да је, због свега тога, сваки глас у међународној заједници апсолутно драгоцен.
„Ми морамо сваког тренутка објашњавати, говорити и знати да су Дечани најлепша балканска црква, да је Грачаница у тренутку своје градње један од најважнијих европских споменика културе свог доба и ту нема разговора, о томе се не може говорити, њих може штитити само онај ко им је власник, њих може чувати само онај ко је векове уложио у њих, њих може чувати њихов народ који органски живи са њима“, рекао је Ракочевић.
Ракочевић је, међутим, упозорио да се динамично развијају процеси који нас удаљавају од тога.