РТРС, 1. 4. 2017, Злочин без казне у Горажду: Подсјећање на стравично убиство фамилије Делић [из Архиве]

Бака Божана и део породице Делић, кадар из филма „На Дрини гробница“ Фото: РТРС, снимак екрана

Четврт вијека је како потомци породице Делић из Црквина код Горажда трагају за посмртним остацима својих очева, које су припадници тамошње муслиманске ратне полиције и војске одвели с кућног прага и исто толико чекају казну за злочинце. Истрага је интензивирана или је при крају, понављају из бх Тужилаштва!? Ко пере крваве руке горажданских ратних и поратних господара?

Потомцима Делића, деценију већ, из Тужилаштва БиХ стиже исти одговор. Још из времена давно заборављеног Дејвида Швендимена. Шаблонски – смјењују се само потписници! Швендимен, Милорад Барашин, Горан Салиховић, Бехаија Крњић и на крају потпис Маријане Чобовић – тренутно поступајућег тужиоца.

Истрага интензивирана, али оптужнице нема! Браћа Јово, Радивоје, Никола и Новица, сестра Анђа, ујаци и рођаци – 11 чланова једне породице. Сви су живјели у Црквинама, надомак Горажда и сви мушкарци одведени из својих домова у једном дану – у зору 20. маја 92. године, прво у Мравињац, а потом у логор – у објекат Штампарије у Витковићима, гдје је била смјештена и полиција. Анђа је неколико дана касније силована и злостављана – у Дрину је бацали и из плаховите ријеке вадили. И само њено тијело је пронађено!

„Па то је јавна тајна и ко их је ухапсио и одвео у Витковиће и ко их је извео и побио. Нема ништа више ту да се истражује”, говори о страдању својих рођака Милорад Делић Костић.

Злочинци, њихови суизвршиоци, налогодавци у БиХ и ван ње, већ су саслушавани. Осман Субашић, ратни помоћник војног команданта за безбједност и за РТРС је својевремено признао да је Делиће испитивао када су ухапшени.

Његов имењак Осман Радмиловић је у Витковићима био командир полиције и командовао је баш из Штампарије, гдје су Делићи данима премлаћивани. У деценију старим извјештајима безбједносних служби уредно су посложена имена.

Још старија су писана свједочења попут оног Шабана Куртовића, припадника Прве дринске бригаде, чији је командант тада био Ахмет Балић.

„Прва акција у којој сам учествовао била је напад на српско село Црквине изнад Мравињца, када је наша чета чији је командант био Синан Беговић, добила наређење да изврши етничко чишћење тог терена“, пише у изјави Ахмета Балића.

Набраја Куртовић учеснике акције етничког чишћења, свједочи о заробљавању Делића.

Свједочили су и други – стражари из Штампарије, возачи који су Делиће одвезли на задње путовање, свједоци Анђине голготе – али оптужница нема!

Једина написана оптужница је против Хедина Џамбеговића и то не за убиство Делића већ за премлаћивање и злостављање преживјелих чланова пострадале породице – жена и стараца!

И ту оптужницу је Тужилаштво БиХ уступило кантоналном правосуђу у Горажду – истом којим господаре тамошњи ратни кадрови, попут војног судије из Витковића Сеада Имамовића. Не чуди онда што је Џамбеговић осуђен на двије године и то неправоснажно.

Умјесто кантоналног тужиоца Лазара Драшке, који ни све доказе није у спис уврстио нити све свједоке пред Вијећем испитао, на мизерну казну жалила се породица, али још увијек нема ни одговора ни правоснажне пресуде!

За одговорима је трагала и екипа РТРС-а. И у Горажду и у Сарајеву – безуспјешно!

„Није проблем да се предмет отвори, да се направи увид – да се предмет извади из ладице који вјешто крије Маријана Чобовић!“, каже рођак убијених Милорад Костић.

„Камо среће да су ме убили са мојом дјецом да не мислим“, рекла је прије неколико година иа РТРС и бака Божана Делић.

Од туге сломљено срце баке Божане, која је голготу своје дјеце годинама препричавала, одавно је упокојено!

Чека ли Тужилаштво БиХ да овај свијет напусте и сви злочинци и свједоци, попут управника затвора у Витковићима Мирсада Мене Драгоља, или Хаџе Ефендића, ратног господара Горажда у којем је за Србе важила монструозна алтернатива – Кофери или ковчези!