Око 27.000 Срба протјерано је на данашњи дан прије 27 година из Санског Моста. Након освајање тог града, припадници такозване Армије БиХ починили су бројне злочине за које нико до сада није осуђен. На 27. годишњицу егзодуса, у Приједору су у ријеку Сану симболично спуштени вијенци и цвијеће.
Слике ужаса и данас су у живом сјећању Срба из Санског Моста. Тог 10. октобра 1995. године погинуо је муж Драгане Радонић Хрњак, Мирко, чије посмртне остатке је пронашла тек четири године касније. Са дјецом узраста седам, пет и двије године била је принуђена да напусти родни град.
За злочине припадника такозване Армије БиХ у Санском Мосту још нико није осуђен.
– Желио бих да се осврнем на оптужницу која је подигнута против Атифа Дудаковића, команданта Петог корпуса, која га терети за убиство 300 Срба. Тада је пронађена једна гробница 72, у Крухарима, у Шушњару, гдје је ископано 300 жртава – рекао је Славиша Књегињић потпредсједник Градске организације породица погинулих бораца и несталих цивила Приједора.
У километарским колонома нашле су се хиљаде санских Срба. За многе од њих, мост преко Сане у Приједору, са којег су данас симболично бачени вијенци и цвијеће, значио је пут слободе и спаса.
– Многи од њих су нашли своје уточиште, односно свој наставак живота у граду Приједору. Град Приједор је град толеранције, мира и суживота и овим путем желим да пошаљемо поруку да се ово више никада и никоме не деси – каже Драгослав Кабић посланик у Народној скупштини Републике Српске.
У Санском Мосту прије рата живјело је 21.500 Срба, а сада их је, према попису, 1.800. Стварни број значајно је мањи.