РТРС, 10. 6. 2024, Чемерно: Обиљежене 32 године од страдања српских цивила [Мапа]

Село Чемерно, Илијаш Фото: Ilijas.info

У Чемерну у федералној општини Илијаш данас су обиљежене 32 године од злочина над српским цивилима који су починили припадници муслиманских јединица и ХВО.

Злочин над српским цивилима у селу Чемерно догодио се у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године када су га напале муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова.

Током напада на Чемерно убијени су готово сви становници, а починиоци су имали јасну наредбу претпостављених да у овом мјесту све униште.

Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, а село сравнили са земљом. Најмлађа жртва имала је 16 година, а најстарија 80.

Као и у осталим муслиманским нападима на српска села, и на Чемерну је опљачкано и однесено све што се могло понијети. Село је остало разорено и спаљено.

Према програму обиљежавања, у 10.45 часова организовано је окупљање у Нишићима, код Цркве Светог Петра и Павла, а у 11.00 часова се полазило у Чемерно.

Парастос код споменика у Чемерну је служен у 12.30 часова, а у 14.00 часова био је повратак у Нишиће.

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде

Видоја Рашовић, коме су припадници муслиманских јединица прије 32 године у Чемерну у федералној општини Илијаш убили пет чланова породице, изјавио је данас да, иако су починиоци овог злочина познати, и даље нико ништа не предузима како би били кажњени.

Рашовић је подсјетио да је прије 32 године био у Илијашу и видио дим из правца Чемерна гдје су му били мајка, два стрица и рођаци.

– Нисам могао чекати па сам дошао са неким рођацима који су из овог села. Нисмо срели никога од извршилаца злочина. Они су већ отишли. Затекли смо свашта. Горе куће, мртви поред пута и на путу. Дуго сам тражио мајку, рођаке, два стрица, нашао сам их пред сами мрак – рекао је Рашовић у Чемерну, гдје су обиљежене 32 године од злочина над српским цивилима у муслиманском нападу на данашњи дан 1992. године.

Прије него што је запаљено, село Чемерно је темељно опљачкано. За ефикасну акцију етничког чишћења Срба са простора између општина Илијаш и Бреза, нападачи су одликовани признањима тзв. АРБиХ. Подизањем капеле, упорним доласцима породице убијених и преживјели не дају да блиједи сјећање на страдале Србе.

– Ове 32 жртве из овогх села и стотине других села која су буквално избрисана са лица земља треба да буде аларм да реагујемо и да се присјећамо тих догађаја и да не дозволимо да падну у заборав – навела је Исидора Граорац, Републичка организаџција породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.

– Републички центар је евидентирао тај страшан злочин у својој публикацији Атлас злочина над Србима током 1992 године, како би његовали културу сјећања и како се овај страшан злочин не би поновио српском народу – истакао је Мирослав Љубојевић, Републички Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих.

Шест година пред Судом БиХ траје процес против 10 припадника тзв. АРБиХ за злочин над Србима у Чемерну. У оптужници је наведено да су пуцањем, бацањем бомби, мучењима и паљењем имовине проузроковали смрт 30, а не 32 особа српске националности.

– Овдје се знају починиоци, зна се све, судски процес пред Судом БиХ се води унедоглед. Не очекујем од правосуђа БиХ да ће правда бити задовољена. Али бар ће злочинце стићи Божија правда и тако ће жртве добити сатисфакцију – истакао је Небојша Видаковић, помоћник министра рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске.

На спомен-обиљежју постављеном на мјесту масовне гробнице српских цивила и даље стоји натпис да су то жртве ратног дешавања. Кантоналне власти нису дозволиле да се упише да су то жртве ратног злочина, што су тражиле породице убијених Срба.

Исте забране и прикривање истине присутне се и на другим српским стратиштима у Федерацији.

У Суду БиХ у току је судски процес против оптужених за злочине почињене над Србима у Чемерну.

За злочине у овом селу 10. јуна 1992. године оптужени су Џемал Хаџић, Теуфик Турудић, Џемал Смоло, Сенад, Харис и Бењамин Сикира, Енес Дурак, Мирсад, Нусрет и Мирзет Бешлија, те Нехру Ганић.