РТРС, 16. 1. 2024, Скелани: 31 година од великог страдања Срба

Скелани, парастос Фото: РТРС

Код Централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице данас је служен парастос и одата почаст убијеним Србима из овог мјеста и сусједних села, од којих је 69 настрадало на данашњи дан прије 31 годину.

Парастосу је претходило полагање цвијећа на спомен-обиљежја настрадалим Србима 16. јануара 1992. године у селима Ћосићи и Калиманићи.

Настављајући етничко чишћење средњег Подриња и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана.

Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа, убијале и клале цивиле на спавању у њиховим кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле.

Тог дана убијено је 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце.

Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених, половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима, а четворо се још воде као нестали.

Становници су тражили спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем Дрине.

Мост на Дрини, преко којег се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију, био је под сталном митраљеском и снајперском ватром и постао је српско стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима хладне Дрине.

Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је 11 година. Са мајком Милицом покушали су избјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени непријатељским куршумима.

Гордана Секулић убијена је на мосту, а њена два сина су преживјела и данас живе у Сребреници са оцем Мирком.

Тада малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без цијеле породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра, а братове посмртне остатке још није пронашао. Кућа му је обновљена 16 година након рата.

Након уништавања више од стотину српских села и заселака у братуначкој и сребреничкој општини током 1992. године, муслиманске снаге предвођене Орићем, на Божић 1993. године заузеле су Кравицу и још неколико српских села у њеном окружењу, починивши стравичан масакр над цивилним становништвом.

Девет дана касније услиједио је свеобухватан напад на Скелане и околна села уз учешће више хиљада припадника муслиманских јединица и, према Орићевом плану, то је требало да буде завршни ударац српском народу и његово уништење или потпуни прогон са простора сребреничке општине и лијеве обале Дрине.

За та два дана, на Божић у Кравици и 16. јануара у Скеланима Орићеви џелати убили су 118 Срба од којих више од половине цивила и ранили чак 345 особа од којих су двије трећине били цивили.

Настојећи да затру све што је српско на овом подручју, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села.

Нису стигли до Црвице и њених заселака, те Петриче и то су једина српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату.

За бројне масовне злочине које су муслиманске снаге починиле над Србима у Подрињу, па и за ове у Скеланима, нико није одговарао, а нису били обухваћени ни оптужницом против Орића у процесу који се окончао његовим ослобађањем у Суду БиХ.

Којић: Покољ у Скеланима школски примјер геноцида

Предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић оцијенио је да је покољ над Србима у Скеланима на данашњи дан 1993. године „школски примјер геноцида“, што треба јасно и гласно на сваком мјесту да се каже, јер српски народ нема право да ћути о томе како не би доживио исту судбину.

– Девет дана након крвавог пира у Кравици, (ратни командант такозване Армије БиХ у Сребреници Насер) Орић и његови кољачи наставили су системско убијање Срба у Подрињу са свим елементима геноцида који је и планиран и почињен на овим подручјима, али над Србима – нагласио је Којић.

Наглаисо је да су муслимански војници у само два напада убили 118 Срба.

– То није за похвалу јер су убијали цивиле – то је брука и требало би да се стиде и да труну по затворима, а не да се хвале – рекао је Којић за Срну.

Он је упитао како другачије назвати него геноцидом убиство породице Ристић, гдје је тада малољетни Цветко остао сам, како квалификовати убиства Александра са пет година и Радисава са 12, те рањавање њиховог брата Славише са 14 година.

– Коме је била крива Гордана Секулић која је убијена снајперским хицем док је на мосту у свом наручју држала сина Ђорђа? По којој војној конвенцији су они легитимни војни циљ? – упитао је Којић.

Он је констатовао да међународна заједница жмури на ове чињенице, што је „доказ да их српске жртве не занимају“.

– Зар не постоји суд на овом свијету коме ово није довољно да осуди крвнике и монструме за ова злодјела? Замислите да нико не одговара за 30 логораша који су одведени тог дана у Сребреницу, а половина њих се није вратило живо – то је више него скандалозно – нагласио је Којић.

Напоменуо је да муслимани данас на неколико километара од Скелана обиљежавају дан сјећања на сребреничку бригаду такозване Армије БиХ и погинуле шехиде, исте оне који су као бојовници напали Скелане и све засеоке и починили геноцид.

Којић је констатовао да је међународној заједници то потпуно нормално и да они те шехиде гледају као „жртве српских агресора“, те истакао да док год су овдје странци са таквим приступом „неће бити мира, суживота, правде и толеранције“.

– То показује и чињеница да је војник Еуфора који је држао свијећу у спомен-соби у Милићима враћен кући јер је очигледно гријех и преступ ако одате пошту српским жртвама – рекао је Којић.

Он је оцијенио да „гдје год странци имају упетљане прсте то као по правилу на штету Срба јер тако перу руке од своје одговорности за све што се дешавало на овим подручјима“.

– Западне амбасаде и суд неправде БиХ дозвољавају да се убице цивила сада слободно шетају Скеланима, да се Орић шепури по телевизијама и прича како је херој, а заправо је кукавица, монструм и криминалац, што кажу и његови сународници јер је и њима нанио много зла – напоменуо је Којић.

Он је нагласио да ови злочини морају да ућу у уџбенике историје и да српска дјеца знају ко је ово учинио, због чега и да знају са ким Срби живе, јер уколико то не науче могу у будућности очекивати поновне покоље, с обзиром на свакодневне позиве на рат из Федерације БиХ.